АУТОР: Др Небојша Кузмановић

Апстракт:

У раду је указано на основни фундус констелација које су у вези са значајем Словачких народних свечаности као наjважније културне манифестације Словака у Србији са наглашеном националном конотацијом. Односно, текст је тематски фокусиран на иницијални и концепцијски значај Свечаности као специфичне манифестације са словачким националним предзнаком у контексту њене важности за испољавање националног идентитета Словака у Србији.

Кључне речи: Словаци у Србији, Словачке народне свечаности, Бачки Петровац, национални идентитет

Након распада Аустроугарске монархије и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, дошло је до знатних промена у различитим сегментима просветног и културног живота доњоземских Словака. Раздвајање двојне монархије консеквентно је узроковало да се заједнице доњоземских Словака након 1918. године нађу у различитим новоформираним политичким ентитетима – државама, попут Краљевине СХС, у Мађарској, Румунији и у новоствореној Чехословачкој републици. Међутим, иако су се заједнице у словачким енклавама на простору Краљевине СХС нашле одвојене од новоформиране матичне државе, у контексту остваривања њихових политичких права и у различитим сегментима њиховог друштвеног, а пре свега културног и просветног живота, дошло је до наглог прогреса (Обшуст и Кузмановић 2019).

Свега неколико месеци након фомирања нове државе, односно током 1919. године, у Бачком Петровцу су основане најважније установе словачке заједнице која је живела на простору новонастале државе. У питању су Гимназија Јана Колара, Словачка штампарија и манифестација позната под називом Словачке народне свечаности. Tе две установе и поменута манифестација су у институционалном смислу, поред Словачке евангеличке а. в. цркве и касније основане Матице словачке, представљале кровне просветне и културне организације (Обшуст и Кузмановић 2019). Уједно, оне су у формалном и правном смислу најзначаније установе за очување специфичности националног идентитета припадника словачке националне мањине у Србији.1

Словачке народне свечаности (СНС) су од својих почетака пролазиле кроз различита прекомпоновања и надограђивања када је у питању њихов програм, али су од свог настанка 1919. године представљале специфичну форму круцијалне свенационалне светковине припадника словачке националне мањине на простору Србије, тј. оновремене Краљевине СХС. Од оснивања концепција Свечаности је обухватала широки дијапазон догађаја и често су на њима разматрана бројна питања важна за идентитет и егзистенцију Словака на овим просторима. У почетку су свечаности започињале соколским слетовима, што у друштвеном и оновременом политичком контексту јасно указује на њихов национални, филословенски, као и панславистички идеолошки карактер.

У Архиву Војводине постоји значајна грађа која таксативно сведочи о програму Словачких народних свечаности током тридесетих година. Тако нпр. допис из 1939. године упућен Управном одељењу Краљевске банске управе представља обавештење управи о планираном програму свечаности са сатницом програма, док дескриптивни извештај сачињен након одржавања те манифестације, писан у специфичном националном и славофилском тону, обавештава управу како је манифестација протекла.2 На основу тог програма могу се, између осталог, црпети и информације о славофилском и панславистичком карактеру свечаности. Предавање Ристе Ковијанића3, које је одржао на свечаностима 1939. године о словенској идеологији кључних носилаца идеологије (све)словенске узајамности и панславистичких тенденција, вероватно најбоље сведочи о наведеној словенској и националној особености Свечаности.4 Уосталом, на значај свечаности је приликом јубилеја, десетогодишњице њиховог одржавања указао и Јан Чајак, када је истакао да „Свечаности без сумње представљају најважнији догађај у животу словачког народа, да говоре у прилог националног припадања, о срдачном осећају захвалности и о јакој вољи“.5 Управо та Чајакова констатација уједно репрезентује свенационални и изражени идентитетски значај ове манифестације сагледане кроз данашњу призму опсервације.

О свенационалном карактеру Словачких народних свечаности сведочи и инцијална тенденција у вези са њиховим оснивањем. Мисао о концентрацији Словака из свих делова Краљевине СХС, барем једном годишње на истом месту, са циљем да виде један другог, разговарају међусобно, да се забаве и остваре нове пријатељске контакте и уопштено да се сусретну у заједничком кругу, потекла је од учитеља Јулиуса Кубањија, који је за место сусретања одредио Бачки Петровац као средиште (метрополу) југословенских Словака (Babiak 1995, 515). Управо та иницијална замисао концепције Словачких народних свечаности опстала је до данас, без обзира на прекиде у организовању тог догађаја, односно на вишегодишњи временски хијатус када свечаности нису одржаване.

Иако су успостављене 1919. године, током Другог светског рата Свечаности нису одржаване пошто нису одговарале мађарским окупационим властима. Обновљене су 1945. године, али након само неколико година уследио је вишедеценијски прекид. Тако од 1953. до 1990. године нису одржаване будући да су имале наглашену националну димензију, што свакако није кореспондирало са официјалним идеолошким имагинаријумом социјалистичке Југославије. У том смислу, за правилно сагледавање идентитетског значаја свечаности као свенационалне манифестације, потребно је разликовати три хронолошка периода: први, од 1919. до 1939. године, други, од 1945. до 1953. године и трећи, који је започео обнављањем свечаности 1990. године и траје до данас (Обшуст и Кузмановић 2019). Док су у међуратном периоду поред националног имале и наглашен филословенски карактер, који се најбоље рефлектовао како кроз одржавање соколских слетова, тако и кроз друге програме, од 1990. године свечаности карактерише искључиви национални карактер, односно особености у вези са рецепцијом и манифестацијом колективног идентитета Словака у Србији. Посебно је интересантан други период одређен на хронолошки оквир између 1945. и 1953. године, када су Свечаности по својој концепцији, свакако плански, попримиле и додатну социјалистичку, тј. нову политичку димензију. Управо тај период од завршетка Другог светског рата до укидања свечаности чини се посебно интересантним, с обзиром на инфлуенције новог идеолошког система новоформираног политичког ентитета на концепт манифестације, која је базично носила национални предзнак. Односно, у концепцију манифестације се у том периоду инкорпорирају идеје и пароле везане за социјалистичку Југославију, култ Јосипа Броза Тита, концепцију братства и јединства итд. Уједно, остају присутни и стари идеолошки концепти попут оног о словенској узајамности, али се рефлектују и интерпретирају у складу са официјалном идеологијом ФНРЈ. Међутим, упркос уношењу таквог новог политичког и идеолошког хабитуса, због чврстог националног предзнака, Свечаности за оновремени идеолошки и политички систем нису биле адекватне, што је резултирало њиховим укидањем (видети Обшуст и Кузмановић 2019). Након Другог светског рата на Свечаностима се, између осталог, расправља о недостатку културних радника, о изолованости интелектуалаца у оквиру саветовања културних и просветних делатника, а почетком педесетих и о недовољној медијској покривености манифестације, те опадању интересовања за њу. На послетку, организација Свечаности упада у кризу, па се разматра премештање те манифестације у Ковачицу. Трећи, тј. нови период, који почиње обнављањем Свечаности, при чему оне концепцијски садрже специфичну официјалну димензију везану за словачку националну мањину у Србији, обележен је чињеницом да су свечаности од 2009. године од стране Националног савета Словака у Србији означене као „празник свих Словака који живе у Србији“.6 Током њиховог одржавања сви медији на словачком језику у Републици Србији, штампани и електронски, велику пажњу посвећују програмима те манифестације.

Словачке народне свечаности представљале су и представљају место окупљања бројних припадника словачке националне мањине и неку форму свенационалне манифестације са низом програма који је у вези са неговањем израза тзв. словачке традиционалне културе на овим просторима.

На крају овог кратког текста на основу изнесене аргументације могуће је констатовати да је оснивање Словачких народних свечаности са једне стране резултат вишедеценијских процеса консолидације словачког националног идентитета међу Словацима који су насељавали ове просторе, док је са друге стране управо та манифестација знатно утицала на даље јачање националног облика идентификације међу Словацима у Србији, односно Југославији. У том контексту, Словачке народне свечаности кроз које се рефлектује национални идентитет Словака у Србији, заједно са словачким лутеранским конфесионалним идентитетом, као и са институцијама попут Гимназије Јана Колара и Матице словачке, засигурно представљају круцијални „маркер“ културног и просветног живота, као и институционалног облика националне идентификације по којој је препознатљива словачка заједница у Србији.

Библиографија:

Babiak, Ján. 1995. „Verejné sokolské cvičenia na Slovenských národných slávnostiach medzi dvoma vojnami“. In Petrovec 1745–1995, ed: Samuel Boldocký, 515–532. Báčsky Petrovec: Zhromaždenie obce Báčsky Petrovec.

Кузмановић, Небојша. 2005. Сусретање култура (Српско-словачке књижевно-културне везе Риста Ковијанића). Бачка Паланка: Логос – ДИС – Матица словачка.

Кузмановић, Небојша. 2011. Романтизам у српско-словачким културним везама. Нови Сад, Бачка Паланка: Мало историјско друштво – Друштво за науку и стваралаштво „Логос“.

Кузмановић, Небојша. 2016. Нађмеђерска долина смрти Риста Ковијанића. Нови Сад, Братислава: Прометеј – Spolok Srbov na Slovensku.

Обшуст, Кристијан и Кузмановић, Небојша. 2019. Колективни идентитети Словака у Србији: Значај словачких културних и просветних институција и конфесионалног идентитета за конструисање и рефлексије националног идентитета Словака у Србији. Нови Сад: Архив Војводине.

Obšust. Kristijan. 2013. Konstrukcija slovenstva u politici i nauci: Stvaranje (sve)slovenskih tradicija, ideološke koncepcije o slovenskom jedinstvu i njihove refleksije. Beograd: Centar za alternativno društveno i kulturno delovanje.

Obšust, Kristijan. 2015. Prilog proučavanju kolektivnih identiteta Slovaka u Srbiji: grupni identiteti i savremeni oblici identifikacije stanovnika naselja Kovačica. Novi Sad: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Списак коришћене архивске грађе и извора:

Архив Војводине, Нови Сад, Ф. 126, Краљевска банска управа Дунавске Бановине, 53501/1939.

https://www.slovackizavod.org.rs/manifestacije/slovacke-narodne-svecanosti

ФУСНОТЕ:

1Опширније о проблематици колективних идентитета Словака у Србији видети у Обшуст и Кузмановић 2019, такође у Obšust 2015.

2 Архив Војводине, Нови Сад, Ф. 126, Краљевска банска управа Дунавске Бановине, 53501/1939.

3 О животу и раду Ристе Ковијанића видети у Кузмановић 2005, 2011 и 2016.

4 О словенским идеологијама уопштено, панславизму Људевита Штура, (све)словенској узајамности Јана Колара и славофилским тенденциијама Павела Јозефа Шафарика, видети у Obšust 2013 и 2014.

5 https://www.slovackizavod.org.rs/sr/manifestacije/slovacke-narodne-svecanosti, приступљено 18. јуна 2019.

6 https://www.slovackizavod.org.rs/manifestacije/slovacke-narodne-svecanosti, приступљено 18. јуна 2019.