У Руској академији националне привреде и државне службе при председнику Руске Федерације 30. јуна 2026. године одржана је XIV Општа скупштина Руског историјског друштва (РИО), посвећена обележавању 160. годишњице оснивања Императорског руског историјског друштва.
Општа скупштина представља најзначајнији годишњи скуп Руског историјског друштва, који окупља водеће историчаре, универзитетске професоре, представнике архива, библиотека, музеја и научних институција из читаве Русије и иностранства. Друштво значајну просветитељску делатност остварује кроз рад 78 регионалних одељења. Циљ скупа је утврђивање стратешких праваца развоја, унапређење историјске науке и просвете, јачање међународне сарадње, као и усвајање приоритетних програма рада Друштва за период 2027–2028. године, међу којима су укупно 193 јубилеја од општедржавног значаја.
У поздравном обраћању председника Руске Федерације Владимира Путина, које је прочитао начелник Управе председника за државну политику у хуманитарној сфери Владимир Бочарников, председник је истакао:
„Достојно испуњавајући своју важну и благородну просветитељску мисију у области историје, ви брижљиво и пожртвовано чувате традицију и богато стваралачко наслеђе својих претходника и дајете велики допринос неговању националне историјске свести у друштву, нарочито међу младима. Приоритетни пројекти Руског историјског друштва значајно доприносе унапређењу школског и високог образовања, патриотском и духовно-моралном васпитању младих нараштаја, као и утврђивању веродостојних историјских чињеница и знања. Овај обиман стваралачки рад добија посебан значај у Години јединства народа Русије.”
Седницом је председавао председник Руског историјског друштва Сергеј Наришкин, који је подсетио на велики допринос Императорског Руског историјског друштва развоју руске историјске науке, доступности архивске грађе и историјском просвећивању. Данас Руско историјско друштво окупља више од 180 водећих научних и културних установа.
Говорећи о приоритетним правцима рада Друштва, Наришкин је посебно издвојио развој историјске науке и историјског просвећивања у Донбасу и Приазовљу, као и у другим регионима који се граниче са зоном извођења специјалне војне операције, развој високог историјског образовања и унапређење квалитета наставе предмета Историја Русије на неисторијским студијским програмима, као и припреме за обележавање 300. годишњице рођења Катарине II. У оквиру планираних активности Друштва налазе се и обележавање 250. годишњице рођења цара Александра I, 200. годишњице рођења Лава Николајевича Толстоја, 85. годишњице пробоја блокаде Лењинграда и 85. годишњице Стаљинградске битке.
Свечани део скупа обележила је додела признања Руског историјског друштва заслужним појединцима за изузетан лични допринос развоју историјске науке и историјског просвећивања. Ово високо признање, додељено директору Архива Војводине др Небојши Кузмановићу, представља потврду његовог дугогодишњег рада на развоју историографије, архивистике и међународне сарадње, као и његовог значајног доприноса јачању научних и културних веза између Републике Србије и Руске Федерације.
Великом златном медаљом Руског историјског друштва, за изузетан лични допринос развоју историјске науке и историјском просвећивању, одликовани су:
• генерална директорка Државног централног музеја савремене историје Русије и члан Савета Руског историјског друштва Ирина Великанова;
• председник Историјског факултета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” и члан Председништва Руског историјског друштва Сергеј Карпов;
• директор Државног историјског музеја и члан Руског историјског друштва Алексеј Левикин;
• потпредседник Руске академије наука, академик-секретар Одељења историјско-филолошких наука РАН, вршилац дужности директора Института за археологију РАН и члан Председништва РИО Николај Макаров;
• члан Председништва и одговорни секретар Руског историјског друштва Андреј Петров;
• специјални представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој;
• заменик руководиоца Федералне архивске агенције и члан Савета РИО Андреј Јурасов.
Сребрном медаљом Руског историјског друштва, за значајан лични допринос историјском просвећивању, одликовани су:
• члан Савета РИО и директор Државне јавне историјске библиотеке Русије Михаил Афанасјев;
• заменица извршног директора Фонда „Историја Отаџбине” Јекатерина Гарова;
• научни секретар Научног савета и први заменик извршног директора Руског географског друштва Иља Гуров;
• директор Музеја-резервата „Стаљинградска битка” и председник Савета Одељења РИО у Волгоградској области Алексеј Дементјев;
• члан Савета РИО и директор Института за етнологију и антропологију „Н. Н. Миклухо-Маклај” Руске академије наука Алексеј Загребин;
• генерални директор Хабаровског крајевног музеја „Н. И. Гродеков” и председник Савета Одељења РИО у Хабаровском крају Иван Круков;
• директор Департмана за просветни и методолошки рад Националног центра историјског памћења при Председнику Руске Федерације и руководилац Омладинског клуба РИО Иван Кулаков;
• декан Историјског факултета Тверског државног универзитета и председница Савета Одељења РИО у Тверској области Татјана Леонтјева;
• ректор Московског педагошког државног универзитета и члан Савета РИО Алексеј Лубков;
• министар научно-технолошког развоја и високог образовања Републике Српске и председник Савета Представништва РИО у Републици Српској Драга Мастиловић;
• директор Института за историју и међународне односе Алтајског државног универзитета и председник Савета Одељења РИО у Алтајском крају Иван Назаров;
• директор Архива Војводине и председник Савета Представништва Руског историјског друштва у Београду (Република Србија) др Небојша Кузмановић;
• први заменик председника Одбора Државне думе за међународне односе, декан Факултета државне управе Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов” и члан Савета РИО Вјачеслав Никонов;
• заменик председника Московске градске думе и председник Савета Одељења РИО у Москви Степан Орлов;
• први заменик министра саобраћаја Руске Федерације и председник Руског друштва историчара медицине Константин Пашков;
• директорка Хуманистичког института Владимирског државног универзитета и председница Савета Одељења РИО у Владимирској области Јелена Петровичева;
• главни уредник часописа Историк Владимир Рудаков;
• посланица Градске думе Туле и председница Савета Одељења РИО у Тулској области Јелена Симонова;
• заменик директора Руског државног архива савремене историје Александар Степанов;
• први заменик председника Одбора Државне думе за рад, социјалну политику и питања ветерана и одговорни секретар Покрета за потрагу Јелена Цунајева;
• директор Института за правне науке Руског државног хуманистичког универзитета и члан Председништва РИО Сергеј Шахрај;
• председник Вјатског државног универзитета и председник Савета РИО у Кировској области Валериј Јунгбљуд.
Поводом великог јубилеја, за учеснике Опште скупштине приређена је и изложба посвећена историји Руског историјског друштва, која приказује развој Друштва од његовог оснивања 1866. године, преко престанка рада 1920. године, до обнове деловања 2012. године.
Извор и фотографије: Руско историјско друштво
