• Arhiv Vojvodine
  • Arhiv Vojvodine

Делатност Архива Војводине

Делатност Архива Војводине одређена је одредбама Закона о архивској грађи и архивској делатности (Службени гласник РС, 6/20)  који је почео да се примењује од 2021. године, као и одредбама Закона о културним добрима из 1994. (Службени гласник РС, 71/1994, 52/2011 – др. закони, 99/2011 – др. закон, 6/2020 – др. закон, 35/2021 – др. закон, Закона о култури (Службени гласник РС, бр. 72/ 2009, 13/2016, 30/2016 – исправке, 6/2020) и Закона о утврђивању надлежности АП Војводине  (Службени гласник РС, бр. 99/09, 67/12, 18/20).

У складу са одредбама Закона о архивској грађи и архивској делатности, Архив Војводине је матична установа заштите архивске грађе за територију аутономне покрајине и у његовој надлежности је заштита архивске грађе и документарног материјала насталих у раду покрајинских органа и организација и других стваралаца и ималаца чији је оснивач аутономна покрајина или чија је делатност од интереса за аутономну покрајину.

Архив Војводине је јавни архив у мрежи архива Републике Србије. Као јавни архив: води евиденције о архивској грађи и ствараоцима и имаоцима архивске грађе предвиђене овим законом и подзаконским актима; обавља стручни надзор над евидентирањем, класификовањем, одабирањем, архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и заштитом архивске грађе и документарног материјала; даје одобрење за уништење документарног материјала којем је истекао рок чувања; пружа стручну помоћ ствараоцу и имаоцу документарног материјала и архивске грађе у изради општих аката о управљању архивском грађом и документарним материјалом; преузима, сређује, обрађује архивску грађу, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и стручно одржава архивску грађу; доноси акт о утврђивању архивске грађе за културно добро; обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда; може да учествује у изградњи и развоју електронских система за управљање документима код ствараоца и имаоца архивске грађе и документарног материјала у циљу постизања интегритета система у којима се архивирају документа настала у њему; чува архивску грађу у електронском облику сходно прописима којима се уређују поступци и технолошка решења за поуздано електронско чување докумената; има право увида у податке и када постоје технички услови, право повезивања свог информационог система са регистрима свих стваралаца и ималаца архивске грађе и документарног материјала; учествује у изградњи и развоју информационог система архива; обезбеђује услове и даје архивску грађу на коришћење; обавља културно-образовну делатност; објављује архивску грађу; организује изложбе архивске грађе; стара се о редовном стручном усавршавању запослених у архивима;) сачињава план заштите архивске грађе у ванредним ситуацијама; обавља и друге послове утврђене овим законом.

Чува архивску грађу покрајинских и државних органа (неких државних органа или њихових делова, претходних држава у чијем саставу је билатериторија данашњe АП Војводине: Хабзбуршке монархије, Аустро-Угарске, Краљевине СХС/Југославије; и социјалистичке Југославије 1945–1991); установа, јавних предузећа и других стваралаца који су деловали на територији данашње АП Војводине. Такође, чува и грађу која је настајала ван ове територије у појединим историјским раздобљима, a која је од значаја за историју Покрајине. Архивска грађа коју Архив Војводине чува и стручно одржава, аутентично сведочи о деловању, животу и раду, као и политичким, друштвено-економским и културно-историјским приликама у којима су њени ствараоци живели и деловали.

У области претходне заштите, Архив Војводине је надлежан за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала код 727 стваралаца и ималаца, архивске грађе и регистратурског материјала, основаних на територији Покрајине. Архив је стручни надзор над радом регистратура почео да обавља 1957. године.

Архив је матичну делатност обављао у периоду од 1970. до 1990. године, а Извршно веће АП Војводине је донело 2003. године Одлуку о утврђивању функције матичне установе Архива Војводине у Новом Саду, у области заштите архивске грађе и регистратурског материјала.

У складу са одредбама Закона о архивској грађи и архивској делатности, Архив Војводине као матични архив обавља и следеће послове: води евиденцију архива који су у његовој надлежности; обавља надзор над стручним радом архива и архивских одељења који су у његовој надлежности; води евиденције о архивској грађи; води евиденцију о броју и структури запослених, архивским објектима и условима смештаја, опреми и финансирању архива у њиховој надлежности; стара се о организовању стручног испита и сталног стручног усавршавања запослених у архивима;  обезбеђује услове за рад комисије за полагање стручних испита.

Техничка заштита архивске грађе осим у депоу, обављана је у књиговезници и лабораторији за микрофилмовање. У књиговезници, формираној 1957. године, урађени су нови повези и преповези за преко две хиљаде најугроженијих књига из 19. века. У лабораторији за микрофилмовање снимљено је преко 2.000.000 снимака докумената из фондова Архива Војводине, а Архив чува више од 600.000 снимака архивске грађе из архива Мађарске, Румуније, Словачке, Аустрије, Чешке, Украјине и Русије, које је добио на основу међународне размене. Од 2015. године у Архиву је отпочеo рад у Лабораторији за конзервацију и рестаурацију архивске грађе, а од 2019. године формирано је Одељење за дигитализацију и микрофилмовање.

Архив је од 1955. године почео да обрађује архивску грађу, и до сада је приређено 150 аналитичких инвентара са (око) 500.000 аналитичких описа, који чине језгро информационог система Архива Војводине (ИСАВ). Аналитички инвентари и каталози одабраних садржаја докумената се раде првенствено за архивске фондове настале до 1918. године, чија је грађа писана на латинском, немачком (писмо готица) и мађарском језику.

Архив Војводине прати токове савременог информационог друштва и развија свој информациони систем уз примену међународних архивских стандарда Општи међународни стандард за опис архивске грађе ISAD(G) и Међународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице ISAAR (CPF), које је усвојио Међународни архивски савет. У оквиру информационог система, отпочета је и дигитализација докумената. Од 2020. године подаци о фондовима и збиркама Архива Војводине похрањени су у Јединственом информационом систему за архиве АРХИС.

Архив поседује читаоницу/салу за коришћење архивске грађе, у којој годишње истражује између сто и двеста истраживача. Од 1956. када су корисници почели да истражују, било је (око) шест хиљада истраживача. Доступна за истраживање је архивска грађа старија од 30 годинa. Архивску грађу у Архиву Војводине користе и истраживачи из иностранства, првенствено из Мађарске, Аустрије, Немачке и Румуније, али и осталих земаља, тако да су у Архиву истраживали и корисници из Русије, Украјине, Француске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Јапана. Истраживачима је, доступан и књижни фонд библиотеке (специјална), који поседује 9.500 монографских и (око) 6.000 серијских публикација. У библиотеци је 2009. године завршен пројекат конверзије лисног каталога, који је доступан преко рачунарске мреже у Архиву Војводине.

Архив издаје и уверења о подацима садржаним у архивској грађи на захтев странака, у јавноправне и приватноправне сврхе. Од 1986, од када се воде посебне евиденције о овим захтевима, податке из архивске грађе тражило је (око) четрдесет хиљада странака.

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Захтеви странака:
E-mail:Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.