• Arhiv Vojvodine
  • Arhiv Vojvodine

БИОБИБЛИОГРАФИЈА БОШКА И. БОЈОВИЋА 1987–2020.

БИОБИБЛИОГРАФИЈА  БОШКА И. БОЈОВИЋА 1987–2020.
БИОБИБЛИОГРАФИЈА БОШКА И. БОЈОВИЋА
1987–2020.

Приредио
Добрило Аранитовић

Нови Сад, 2021.

Комплетно издање можете прелистати на следећем линку.

Главни и одговорни уредник
Др Небојша Кузмановић

Уредник
Весна Башић, архивски саветник

Дизајн
Владимир Ватић

 

Цитат из књиге:

ПРЕДГОВОР

Библиографија Бошка И. Бојовића, већ на први поглед показује да полихистори и данас постоје, у времену општег клањања пред уском специјализацијом. Историографско истраживање и писање представља једну од оних ретких области које, по природи свог методолошког и тематског приступа, могу да одолевају овом интелектуалном шаблону. У том случају, међутим, аутора може да вреба опасност недовољне утемељености, која потиче из веће или мање расутости интересовања. Бошко И. Бојовић је и животом и својим ауторским делом убедљиво показао да је оваква опасност занемарљива у судару са раскошним полихисторским талентом. А Бошко И. Бојовић поседује такав таленат.

Читав његов животни пут непосредно је повезан са карактеристичним профилом његовог историографског стварања. Средња школа у Паризу, Сомбору и Београду, студије архитектуре, политичких наука и економских наука у Паризу, а историје у Београду, закључно са дипломом Филозофског факултета Универзитета у Београду (1981), затим магистратура на Универзитету Париз I Пантеон – Сорбона (1985), докторат на истом универзитету (1991), хабилитација за вођење пројеката на Ecole des Hautes Études en Sciences Sociales (1994) – такво школовање одредило је у великој мери Бојовићев животни пут. Његова академска каријера развијала се дуго година, уз краће ангажмане у разним универзитетским центрима. Професор Универзитета на EHESS у Паризу, научни саветник у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности у Београду. Поред тога, био је уредник Каталога средњовековних рукописа који издаје Универзитет Sapienza (Рим), био је експерт француског Министарства спољних послова, формирао је значајан број докторских кандидата и низ година имао важну улогу у Међународној асоцијацији за Југоисточне европске студије.

Одговарајућа шароликост у лепези интересовања чини се нормалном последицом оваквог развоја, али њена разноврсност ипак представља необичну појаву и, свакако, сведочанство о ширини погледа једног немирног духа. Бојовић се суверено креће у областима као што су: јужнословенске уземље у средњем веку, владарска идеологија у српском средњем веку; турско-дубровачки односи у 15–16. веку у ферманима отоманских султана на старосрпском језику, Српска православна црква у средњем веку и у време турске власти, хетеродоксна идеологија у јужнословенским земљама: молдовлашке повеље Хиландарског архива, Косово и Метохија од 11. до 17. века, епска поезија и херојска етика у историји јужнословенских народа, историје земаља Југоисточне Европе, историја Југославије у форми публицистичких радова.

Бојовићева библиографија јасно указује на ове чињенице, истовремено сведочећи о његовим дубоким знањима и оштрим расуђивањима. Импозантан обим библиографије у оваквим околностима је сам по себи разумљив. Сачињавају је 23 књиге монографског карактера, а разноврсног тематског опсега; 29 сепаратних отисака, 236 текстова у форми научних студија, прегледних радова, научних критика или полемика, приказа, интервјуа и др., осам превода, шест приређених издања. Разуме се, онда није чудно што о самом Бојовићу и његовом стваралаштву у домаћем и иностраном издаваштву постоје бројни текстови, често из пера врло угледних аутора. Што је посебно важно, Бојовићеви текстови се, осим на француском и српском, као његовим матерњим језицима, појављују и на другим страним језицима у оригиналном облику (енглеском, латинском, немачком, руском). С друге стране, због великог интересовања читалачке публике често су и превођени или доживљавали поновљена, по правилу проширена и допуњена издања.

Сусрет са систематизованом библиографијом Бошка И. Бојовића – сачињеном у складу са релевантним научним мерилима и уз пратећу богату научну апаратуру – за оне који су раније у овој или оној мери познавали и пратили његово дело, несумњиво представља користан ослонац за проширивање погледа истраживача различитих профила. За оне који ово дело нису познавали биће то свакако повод за рекапитулацију сопственог научног приступа, и то у многим областима историографског писања, посвећеног вишевековној прошлости, али и садашњости, народа и земаља Југоисточне Европе и Источног Средоземља.

Академик, проф. емеритус Љубомир Максимовић,
потпредседник Српске академије наука и уметности

 

 

0
0
0
s2sdefault

Контакт подаци

Адреса: Жарка Васиљевића 2A,
21101 Нови Сад
Тел.: +381 21 4891 800
Факс: +381 21 522 332
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Захтеви странака:
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Сала за истраживаче:
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.