У просторијама Института за међународну политику и привреду у Београду одржана је, 18–19. октобра 2012. године, IV Међународна научна конференција „Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству.”
Према програму, за први дан Конференције били су предвиђени реферати по позиву и реферати на тему Материјално културно наслеђе.
Другог дана Конференције, излагања су пратили и представници Архива Војводине: Зоран Стевановић – архивиста, Вишња Николић – архивиста, Јелена Субић – архивиста, Драгана Јовић – архивиста, и Маја Писаревић – архивиста-приправник.
Изложени су реферати на следеће теме: Нематеријално културно наслеђе, Правни аспекти културног наслеђа, Културно наслеђе и медији и Културно наслеђе, социјална безбедност, идентитет, култура безбедности.
Посебну пажњу организатора привукао је др Томаш Квока (Tomasz Kwoka) са Јагјелонског универзитета у Кракову у Пољској, који је другог дана заседања изложио два рада. Први са насловом Српски језик и србистика у Кракову – јуче и данас и други, Нектарије Србин у Супраслу – историја једног живописа. Представници Архива су са нарочитом пажњом пратили реферат Александре Колаковић, истраживача-сарадника Балканолошког института САНУ, Културно-историјско наслеђе Србије у Француској, као и реферат др Наташе Симеуновић Бајић и др Љиљане Манић, са Факултета за културу и медије у Београду, Нови начин културно-историјског наслеђа: ТВ програм земље која више не постоји.
Главни закључак Конференције односио се на то да је због недостатка материјалних средстава немогуће остварити неке веће пројекте. Због тога су сарадници позвани на даљу сарадњу према могућностима, при чему је веома важно да се одржи континуитет очувања и заштите културно-историјског наслеђа Србије у иностранству. Др Видоје Голубовић, организатор и председавајући Конференције, посебно је поздравио представнике Архива Војводине, и изразио задовољство с обзиром на то да архивисти први пут присуствује раду Конференцији. У том смислу је донео закључак да је веома важно стално повећавати број сарадника и предложио да архивисти Архива Војводине следеће године на V конференцији учествују са својим рефератима.
Запажања представника Архива Војводине су да искуства њихове установе једнако успешно и корисно могу да буду изложена на будућим конференцијама.