Конференција је одржана у организацији Покрајинског архива Марибор од 15. до 17. маја 2024. године.
Теме овогодишње Конференције биле су: Архиви у стисци природе и технологије, Дигитална трансформација архива, Стручна обрада архивске грађе, а у оквиру панела Архиви и ствараоци архивске грађе тема је била Архивско законодавство.
Приликом отварања Конференције обратили су се мр Нина Гостенчник, директорка Покрајинског архива Марибор, представници генералних спонзора, мр Иван Шијанец, директор предузећа Trevis d.o.o. и Боштјан Габерц, директор предузећа Mikrografija d.o.o.
Мојца Хорват, председница Архивског друштва Словеније, др Славица Товшак, председница Савета Покрајинског архива Марибор.
На крају отварања Конференције Полона Липичник, архитекткиња из предузећа Arhiteza d.o.o. из Марибора и Нина Гостенчник представиле су нову зграду Покрајинског архива Марибор, Одсека за Прекомурје површине 1694 м2. Зграда има депо, читаоницу, библиотеку, писарницу и салу за предавања.
У првој сесији на тему Заштита архивске грађе од елементарних непогода своје радове су представили мр Ралф Јакоб (Ralf Jacob), управник Градског архива у Халеу, Савезна Република Немачка и председник Немачког архивистичког друштва, на тему Заједно јачи – развој превентивне заштите од ванредних ситуација у архивима у Савезној Републици Немачкој; Др Винко Скитек, архивски саветник у Покрајинском архиву Марибор, Oдсеку за област Koрушке у Равнем на Корошкем, изложио је рад на тему Заштита документарног материјала и архивске грађе у светлу поплава у Корушкој 2023. године; Moника Штефелин, руководилац Одељења за здравствену администрацију у Психијатријској болници Бегуње у Републици Словенији, изложила је рад на тему Поплављена архивска грађа – катастрофа са закашњењем.
У другој сесији на тему Дигитална трансформација архива своје радове су представили др Томас Ајгнер (Thomas Aigner), потпредседник Организације Тајм машин (Time Machine Organization) из Беча, Република Аустрија, на тему Дигитална трансформација архива – покретачке снаге и друштвени утицаји; Томас Хенгст, руководилац Одељења за односе на терену за Средњу Европу организације FamilySearch из Немачке/САД-а, Масовна дигитализација архивске грађе – изазови и могућноси; Др Мирослав Новак, архивски саветник Покрајинског архива Марибор и мр Митја Садек, архивски саветник Историјског архива Љубљана Дигит(ал)изација: решавање терминолошког изазова по методи pro et contra; Весна Кочевар, архивска саветница Историјског архива Цеље Дигитализација школских хроника у Историјском архиву Цеље; др Бранко Шуштар, музејски саветник Словеначког школског музеја Подстицај за истраживање – дигитализована збирка школских података из архивске збирке у Словеначком школском музеју у Љубљани и онлајн доступност извора за историју образовања; Александар Лавренчић, документалиста истраживач Радио-телевизије Словеније, Љубљана, Борио сам се са вештачком интелигенцијом; Грегор Завршник, консултант предузећа Geoarh из Љубљане, Смернице иницијативе Европске комисије за документовање дигиталне грађе; затим је пуштен преко видео-бима снимак др Петера Павела Класинца, руководиоца Одељка за архивистику Универзитета Alma Mater Europaea – Европски центар Марибор на тему Анализа садржаја дипломских радова првог болоњског степена архивистике на Универзитету Alma Mater Europaea – Европски центар Марибор, након тога свој рад на тему Ризика код заштите електронских докумената код стваралаца архивске грађе пресдставила је Ива Kатарина Римеле,мастер архивистике; инжењер Јаспер Хунекенс (Jasper Hunnekens), менаџер продаје у предузећу Trevis на тему Више од картонске кутије: Одржива решења за смештј архивске грађе за зеленије сутра; Митја Цурк, руководилац дигитализације у предузећу Alpacem Cement из места Дескле, Република Словенија и Александер Рожман, прокурист предузећа Mikrografija Масовно спровођење сређивања, дигитализације и чувања архивске грађе предузећа Alpacem Cement;
У трећој сесији на тему Стручна обрада архивске грађе своје радове су представили Шпела Валаџија, виша архивисткиња Покрајинског архива Марибор, Изложба као медиј за представљање архивске грађе; др Ариан Рајх, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Загребу Архивски опис постаје заиста кооперативан: вежба у стандарду Записи у контакту (RIC); др Богдан Флорин Поповић (Bogdan Florin Popovici), директор Румунског националног архива, Одељења у Брашову Каква је будућност архивских информативних средстава?; Шпела Печник, aсистенткиња за усклађеност пословања предузећа Mikrografija и Нина Сотелшек, виши кустос Месног музеја у Кршком, Виртуелна архивска читаоница (VAČ): искуства корисника на тему матије Гупца и његових трагова у Кршком; Мојца Хорват, архивска саветница Покрајинског архива Марибор, Ефекат емоција на припрему и перцепцију изложби архивске грађе, др Јулија Барунчић Плетикосић и др Жељка Криже, хрватски меморијални и документациони центар домовинског рата, Загреб, Улога архива и архивских извора за учење историје у Хрватској на примеру учења савремене хрватске историје; Саша Ђукић, руководилац Одељења за информационе технологије и дигитализацију Архива Републике Српске Open-Source решења у архивским установама; Синиша Домазет, архивски саветник и IT техничар у Архиву Босне и Херцеговине, Поновно откриће и дигитална обрада аустроугарског картографског премера Босне и Херцеговине из период од 1880-1885. у Архиву Босне и Херцеговине, Милена Поповић Субић, архивска саветница и Владимир Иванишевић, архивски саветник из Архива Војводине, Каталог поступака као део канцеларијског пословања; мр Маријана Тодоровић Билић, виша архивисткиња Архива Републике Српске, Архивари (администратори документарног материјала) – обавеза полагања стручног испита.
У оквиру панела Архиви и ствараоци архивске грађе на тему Архивско законодавство своје радове су изложили: др Бењамин Лесјак, доцент на Факултета за менаџмент Универзитета на Приморскем, Копер, Информациона безбедност у складу с новим законодавством; др Татјана Хјтник, руководилац Сектора за е-архиве и рачунарску подршку Архива Републике Словеније, Како су повезани информатичка безбедност и дугорточна заштита докумената у дигиталном облику; мр Хаба Хабјанм архивска саветница Историјског архива Љубљана, Да ли су просветно, архивско и друга законодавства у супротности једни са другима у погледу заштите грађе? Уобичајене дилеме саветника у вртићима и школама у вези са архивском документацијом настале током њиховог рада; мр Хедвика Здевц, архивска саветница Историјског архива Цеље, Заштита документарног материјала и архивске грађе у сталним збиркама јединица органа управе на подручју Историјског архива Цеље; Сања Шурбек, администратор информационог система Универзитетског клиничког центра Марибор, Допуштеност и доступност коришћења медицинске документације са становишта заштите личних података; Грегор Шкафар, Надбискупијски архив Марибор, Значај и коришћење матичних књига на интернет порталу Matricula Online за јавноправна лица – примере добре и лоше праксе; Бранислава Мајерич Болка, архивисткиња и Кристијан Троха, архивски техничар, Историјског архива Љубљана, Прошлост притиском на дугме: Коришћење архивске грађе у историјске и друге научне сврхе, као и потребе управно-правних поступака у Историјском архиву Љубљана, Одсеку у Љубљани.
Током Конференције одржане су 2 радионице на тему Верификација и осигурање успешности процеса дигитализације са примером из праксе, коју је водила др Татјана Хајтник и Радионица на тему стандарда Records in Contexts RIC (Документа у контексту), коју је водио др Богдан Флорин Поповић.
Током Конференције домаћин је организовао екскурзију у Мурску Суботу, посету новој згради Одсека за Прекомурје Покрајинског архива Марибор, Ромском музеју који делује у оквиру Савеза Рома Словеније и ромском насељеном месту Пушча, најбоље уређеном ромском месту у Словенији и Европи.
