У Архиву Војводине одржан „Фумети! – Балкански фестивал италијанског стрипа”, први специјализовани фестивал те врсте ван Италије. Присуствовали су угледни уметници из Италије и Србије, дипломате и истакнути делатници српске културе.
У Новом Саду је у петак, 24. јуна, почео нови регионални фестивал значајан за популарну културу и културну дипломатију. Реч је о „Фумети! – Балканском фестивалу италијанског стрипа” (Fumetti! – Festival balcanico del fumetto italiano), можда и првој специјализованој манифестацији те врсте ван Италије.
Организатор је Удружење грађана „Обновљена заједница Нови Сад”, менаџери пројекта су Ненад Савин и Селена Даниловић. Савин је и селектор изложби, а Даниловићева организатор међународног протокола. Уметник Ђула Шанта је аутор примећене илустрације за плакате који евоцирају значај италијанске врсте вестерна у стрипу, филму и књижевности.
Покровитељи фестивала су Град Нови Сад преко Управе за културу и Република Италија преко Италијанског института за културу у Београду. Архив Војводине је дао своју развијену просторну, кадровску и техничку инфраструктуру, али је пружио посетиоцима и своје друге културне делатности, изложбе и издања.
Стручни и дипломатски партнери фестивала су Удружење стрипских уметника Србије, Центар за уметност стрипа и Пројекат „Растко” – Италија. Фестивал су подржале издавачке куће Нишки културни центар, Удружење „Бранко Плавшић”, „Весели четвртак”, „Систем Комикс”, „Голконда”, „Макондо”, Комико”, Форма Б” и друге.
Чланови Стручног савета фестивала су аутори и стручњаци Зоран Туцић, Владимир Тополовачки, Зоран Стефановић и Кристијан Релић.
Први дан
Фестивал је почео тематским блоком „Италијански стрип и његова важност за Балкан”, када су поздравне речи одржали директор фестивала Ненад Савин, председник Савета фестивала Зоран Туцић и Зоран Стефановић, управник Центра за уметност стрипа, који је нагласио: „Италијански стрип је национална школа која за нас носи ноту величанствености – смешу естетског, духовног и људског у савршеној равнотежи. (…) „Фумети! – Балкански фестивал италијанског стрипа” долази нам у правом тренутку да споји све раздвојене делиће и да покаже срце праве Италије у српској и балканској култури. (…) Са источне стране Јадрана ми сматрамо да италијанска култура може бити поносна на феномен свог стрипа и може му се духовно обратити у временима сваке кризе, па и глобалне.”
Одржанe су, затим, промоције две дивот монографије италијанске серије „Велики Блек” 1 и 2 у извођењу новосадских уметника Бранка Плавшића, Маринка Лебовића, Светозара Обрадовића и Петра Алаџића. Говорили су издавачи и уредници издања: Зоран Николић, председник Удружења „Бранко Плавшић” из Ниша, који је изнео преглед са аспекта историје српског и југословенског стрипа, као и Срђан Савић, директор Нишког културног центра, угледни истраживач културе и уметности, који је дао тумачење серије „Велики Блек”, дечјег и авантуристичког штива, са аспекта теорије уметности, што је прва анализа те врсте, не само у нашој култури.
Свечано отварање фестивала је почело у 19 часова, а програм је водила Сања Демировић, класични филолог – архивиста. У име управе фестивала говорио је Ненад Савин, који је нагласио: „Поред снажне моралне, па и педагошке црте коју италијанска школа стрипа негује, она је омогућила и директну сарадњу српских цртача различитих генерација и италијанских сценариста. Сматрамо да тако плодну и успешну сарадњу, као и сам феномен популарности италијанске школе стрипа у Србији, треба представити и појаснити на одговарајући начин.”
У име Републике Италије и италијанске културе говорио је Роберто Чинкотa (Roberto Cincotta), директор Италијанског института за културу у Београду (Instituto Italiano di Cultura, Belgrado) који је истакао значај самог догађаја и таквог концепта манифестације, дао своје мишљење о важности уметности стрипа у култури, али и о значају фестивала за културну дипломатију и рецепцију италијанске културе у Југоисточној Европи, у светлу све бољих културних односа две земље.
У име домаћина, али и српске културе и науке, говорио је директор Архива Небојша Кузмановић – историчар, теоретичар, писац и међународни културни делатник. Изразио је задовољство због сарадње са овим фестивалом у доба када Архив, осим својом ужом функцијом, доприноси својом инфраструктуром и стручњацима култури Новог Сада и елитним културним програмима.
Отворена је, затим, међународна групна изложбе на којој су учествовали ствараоци са обе стране Јадрана, добро познати читаоцима на више континената: Пасквале дел Векјо (Pasquale del Vecchio), Ана Лацарини (Anna Lazzarini) и Ђампјеро Казертано (Giampiero Casertano) из Италије, као и Бранислав Керац, Дарко Перовић и Стеван Субић из Србије. У природном амбијенту дворишта Архива, амфитеатар је искоришћен за догађаје, али и као изложбени простор на отвореном, где је приказан пројекат „Маусарт” међународно прослављеног новосадског уметника Градимира Смуђе.
Kao посетиоци, догађају су присуствовали угледни аутори италијанских и других серија Сибин Славковић, Радич Мијатовић и Младен Ољача, као и истраживачи и издавачи Вук Марковић, Предраг Ђурић, Светозар Анђел и други.
Паралелно је одржана тржница италијанских и српских стрипова угледних издавача. Поштоваоци стрипа и сви љубитељи уметности могли су добити оригиналне цртеже гостујућих уметника.
Други дан
Другог фестивалског дана посетиоци су имали прилику да виде две аналогне изложбе и једну дигиталну.
Фестивал стрипа је послужио да љубитељи уметности упознају и друге изложбе у Архиву: о Србима на простору Руског царства у 18. и 19. веку; „Rewomen – Европско женско сећање”; о Мексику у српској штампи 19. и 20. века итд.
Изванредно документовано предавање „Италијански стрип у српској и југословенској култури: Албуми” одржао је београдски истраживач и колекционар Владимир Тополовачки. У публици је било више истакнутих уредника, издавача и других стручњака, који су закључили да су многе податке први пут чули овом приликом. Водитељ је био Зоран Стефановић.
Издавачка кућа „Форма Б” из Београда је, кроз гостовање уредника Илије Мировића, представила своја издања која су у последње време привукла велику пажњу широм региона, нарочито графички романи по ремек-делима српске културе у извођењу Гезе Шетета: „Горски вијенац” и „Луча микрокозма” Петра II Петровића Његоша и „Хајдуци” Бранислава Нушића, као и монографије најпознатијих новосадских серија за децу из 1980-их. Водитељ је био Зоран Стефановић.
Од посебног културног и емотивног значаја за све Новосађане била је промоција издања Лунов Магнус стрип бр. 999, „Велики Блек: Кавез”, цртача Маринка Лебовића и сценаристе Светозара Обрадовића. Програм је водио Зоран Срефановић.
Млади ликовни уметник из Новог Сада Зоран Јовичић представио је италијанско издање стрипа „Мојсије – дан у Рају” по сценарију Маура Канавезеа, који је и синеаста (Mauro Canavese, „Moses – Un altro giorno in Paradiso”, Ferrogallico, 2021). Посетиоци су проведени кроз виртуелну изложбу реакције. Водитељ је био Ненад Савин.
Велику пажњу присутних привукла је промоција српског превода издања „Једна прича: Трећи дан”, Стевана Субића и сценариста Марка Нучија и Исака Фридла (Marco Nucci, Isaak Friedl: Le Storie 65 – Il terzo giorno, Sergio Bonelli Editore). Субић је зрењанински уметник, страсно посвећен свом раду и већ међународно примећен, нарочито због рада за највеће светске издаваче – француске, италијанске и америчке, на кључним серијама као што су „Конан”, „Тарзан” и „Адам Вајлд”.
Врхунац фестивала је био у суботу увече на заједничкој трибини „Поглед аутора на стрип уметност”, у којој су учествовали Пасквале дел Векјо, Ана Лацарини, Ђампјеро Казертано, Бранислав Керац, Дарко Перовић и Стеван Субић. Програм су водили Ненад Савин и Зоран Стефановић, а врло нијансирану расправу успешно је преводила Микол Вјанело.
Трећи дан
Трећег дана, у недељу 26. јуна, настављено је цртање за посетиоце, као и тржница издања домаћих издавача италијанских и српских стрипова.
Фестивал је завршен представљањем изложбе Градимира Смуђе „Маусарт у Венецији” и промоцијом најновијег издања „Винсент и Ван Гог; Три луне” (Локомотива, Београд 2022) тог светски познатог аутора, иначе Новосађанина који живи и ради у Италији протекле две деценије. Изложба ће бити доступна за посетиоце у холу Архива Војводине до суботе, 2. јула.
Такође, међународна групна изложба постављена у амфитеатру биће отворена за посетиоце до 2. јула.
Посетиоци су нарочито били импресионирани стрипом по сценарију Тјерија Жора о мишу Маусарту, једним од визуелно најљупкијих радова у историји српског а можда и европског стрипа.
Као пратећи програми фестивала, сва три дана одржаване су пројекције екранизованих стрипова Виџеја Васкета и музички програм ди-џеја Стрит Вајз, што је обојило атмосферу у лепом амбијенту Архива Војводине.
