Дана 30. октобра 2023. године у Архиву Војводине одржана је промоција књиге СВЕТИ ГРГУР ОСТРВО УЖАСА аутора Бранка М. Слијепчевића, који у својој реалистичној аутобиографској прози говори о паклу проживљеном на острву Свети Гргур, логору где су одвођени несрећни српски комунисти, угледни официри, првоборци и солунци у доба Резолуције Информбироа.
Аутор дела преминуо је 2019. године.
Схватајући важност ове прозе, саиздавачи Библиотека „Јован Дучић” Сечањ и ГНБ „Жарко Зрењанин”, објавили су 2022. године њено друго, допуњено издање.
Ова књига је збирка животних догађаја Бранка Слијепчевића, али и успомена, које су се преносиле са колена на колено, познате херцеговачке породице Ђурише Слијепчевића, пореклом из Самобора – Херцеговина.
Бранко је рођен 1920. године. Завршио је грађанску, а потом подофицирску школу у Билећи. По одласку у партизане, учествује у народноослободилачкој борби и из рата излази у чину потпоручника. Као командант позадинског пука Морнаричке пешадије ЈНА, у Кумбору, Бока Которска, изненада, 1948. године, бива лишен слободе од стране официра Контраобавештајне службе. Након инсценираног суђења, са својим саборцима, током пет година пролази кроз незамислива мучења у разним казаматима међу којима је и онај на острву Свети Гргур. На слободу бива пуштен 1953. године. Бојкот од стране КПЈ се наставља, али, Бранко налази запослења и заснива породицу. Са супругом Љубицом добија двоје деце, ћерку Драгицу и сина Драгишу, који постаје врхунски стручњак у области правних наука и успева правним процесом да рехабилитује статус свога оца као слободног грађанина државе Србије, без основа оптуженог и прогоњеног од стране политичке елите.
О књизи и лику аутора говорили су мр Милица Јефтимијевић Лилић, рецензент књиге, Душан Милићев, књижевник и књижевни критичар Драгана Пантовић, саиздавач и Милан Бјелогрлић, саиздавач.
Квалитетном и веома емотивном представљању књиге допринела је Драгица Слијепчевић, ћерка аутора, казујући своје песме којима је на прави начин допуњено издање из 2022. године. Публици се, казујући своје стихове, обратио и Угљеша Слијепчевић, члан поштоване херцеговачке породице.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
Након свега реченог, видно потресени гости и учесници промоције били су сложни у закључку да су представљања оваквих књижевних дела изузетно важна. Јер, као што каже Милица Јефтимијевић Лилић у поговору књиге: „…На Светом Гргуру, Голом Отоку и осталим мучилиштима тих година наставила су се страдања српског народа који је, као и данас, веровао у људе, дату реч, у пријатеље и истину, а увек бивао изигран и преварен на најподлији начин. Својеврсно сведочанство тих догађаја и спомен свим невино страдалим патриотама, чији се број и гробови не знaју, управо су казивања Бранка Слијепчевића. Она су веран приказ његових животних догађаја: страдања, мучења, понижења и борбе за очување људског достојанства. Испричана су и сабрана у овој књизи да се наопака времена не забораве, на срамоту свих мучитеља и нељуди, а на понос његових невиних жртава и наук будућим нараштајима…”.
