Дана 27. новембра 2023. године у Архиву Војводине одржана је промоција епа Немањићи: Превирања, завет помирења аутора Стојана Туркуља.
Библиотека „Јован Дучић” из Сечња одлучила je да објави ово дело 35 година након његовог настанка, указујући поштовање делу свог суграђанина Стојана Туркуља, који је још пре више деценија уочио погубан утицај српских подела и својим делом упозорио на нужност самопожртвовања и поштовања смерница које су дали утемељивачи српске светородне династије Немањић.
Стојан Туркуљ рођен је 1931. године у банатској паорској породици у Јарковцу, општина Сечањ. Након завршена четири разреда основне школе у Јарковцу, родитељи му нису дозволили да похађа школу, јер је морао са њима да ради на њиви и на имању.
Као одрастао, завршио је још четири разреда вечерње основне школе. Међутим, овај необични дечак од малена је гајио љубав према читању и лепој писаној речи и поседовао је вансеријску моћ памћења. Тако је прву књигу, коју је прочитао, Крсташе, Хенрика Сјенкјевича, знао напамет кад је имао тек 6 година. Знао је напамет и делове Рамајане, Гилгамеша, Одисеје, Илијаде, Горског вијенца, Османа, Смрт Смаил-аге Ченгића. Прочитао је око 3000 књига. Српска средњовековна историја га је највише занимала. Поред епа о Немањићима написао је 7 драма, 10 једночинки, баладу о црном Гаврилу, песму о краљу Николи, еп На крилима маште.
У периоду од 1945. до 1955. године био је члан јарковачке аматерске позоришне трупе и то искуство му је помогло у усавршавању и драматургији његових књижевних ликова. Поживео је 85 година, преминуо је 2015. године у родном Јарковцу
Љубав Туркуља према историји, посебно према историји српског народа, изнедрила је Немањиће. Аутор у свом делу тумачи односе у српској владарској породици као „…еталон за све што се збива у нашем историјском постојању, указујући на грешке и потезе које су повлачили славни Немањићи, некад свесни последица а некада не…” опажа у својој рецензији Милица Јефтимијевић Лилић, као и да „…самим опредељивањем за еп (спев) који се бави темама од општег значаја, Туркуљ апострофира значај теме коју уметнички обрађује и која је од националне важности, а то је слога у држави, породици, и последице које могу бити кобне по опстанак целог друштва, народа, ако се она изневери…”. Најславнија српска владарска породица, која је изнедрила првог српског патријарха Саву, изборила је самосталност од вазалног односа од Источног римског царства и трасирала векове историје на коју као народ морамо бити поносни.
О књизи су говорили Милица Јефтимијевић Лилић, рецензент, Душан Милићев, књижевник и Драгана Пантовић, издавач.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
