Дана 12. јуна 2024. године у Архиву Војводине представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната” аутора др Чемере Золтана у саиздању Издавачке куће „ Прометеј” и Архива Војводине.
У свом научном раду, који је настао као резултат вишегодишњих интердисплининарних истраживања, базираних примарно на средњовековној дипломатичкој и наративној грађи, уз коришђење резултата помоћних историјских наука попут археологије, топонимастике, нумизматике, статистике и историјске географије, Золтан Чемере, доктор историјских наука, бави се развојем утврђења и фортификација на подручју Баната у периоду од 10. до 16. века.
Историја региона који данас називамо Банатом била је протеклих миленијума уско повезана за историјом Подунавља, као пограничне области између различитих култура и цивилизација. Током античког периода ту се протезала граница између Римског царства и Барбарикума, а у доба развијеног средњег века, ова река је на потезу од данашњег Београда, па до Турн Северина, представљала границу, а простор Баната у његовом залеђу, пограничну област Угарске, у почетку наспрам Византијског царства, касније према Србији и Бугарској, а пред крај ове епохе и према Отоманској држави.
Периоди пограничних ратова, посебно византијско-угарски сукоби у 12. веку и турско-угарски сукоби у 14-16. веку, праћени упадима страних војски на тле Баната, изискивали су потребу за градњом бројних фортификација, првенствено на самој граници, у приобаљу Дунава, па је ова област, посебно пред крај ове епохе (15-16. век) спадала међу најбоље утврђене границе позносредњовековне Угарске, са готово двадесетак краљевских каструма поређаних уз леву обалу Дунава, на потезу од Оршове до Торништа (Панчева).
О великом броју утврђења говори и сам овај рад који бележи готово стотину објеката одбрамбеног карактера од којих је један знатан део опстао у функцији током читавог средњовековног периода (градови попут Ковина, Харама, Темишвара или Оршаве).
О књизи су говорили Проф. др Ђура Харди и саиздавачи Зоран Колунџија и др Небојша Кузмановић.
Аутор дела је упознао присутне са резултатима свог истраживања на основу прикупљене историјске, археолошке и топографске грађе, који говоре о две етапе у развоју у развоју војне архитектуре овог подручја. Прво раздобље траје од краја 10. до краја 13. века и обележено је постојањем жупанијских тврђава, као војно-економских и религијских центара својих подручја. Реч је о дрвено-земљаним утврђењима великих спољних димензија, каквих је на самом простору Баната забележено четири (Чанад, Темишвар, Ковин и Караш), и такозваних „малих утврђења“, као седишта појединих локалних властелинских породица. Друго раздобље траје од почетка 14., па до средине 16. века, а обележавају га два типа одбрамбених објеката – каструми, као централне тачке краљевских поседа или одбрамбене тачке на граници, односно кастелуми, као одбрамбени и резиденцијални објекти овдашње властеле.
Занимљиво излагање др Чемереа побудило је живу дискусију публике на завршетку промоције.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
