Поводом 110 година од Почетка првог светског рата, на дан предаје Ултиматума Аустроугарске монархије Краљевини Србији (10/23. јул 1914. године), у галеријском простору Архивa Војводине изложене су копије докумената који сведоче о почетку Првог светског рата.
Документа које до 28. јула посетиоци могу да погледају су аустроугарски Ултиматум Србији, концепт Одговора Владе Краљевине Србије на Ултиматум и Телеграм објаве рата који се налази у Унесковом Регистру „Памћење света“.
Оригинална документа се чувају у Државном архиву Србије и биће изложена јавности од уторка, 23. јула до недеље 28. јула 2024. године.
У ултиматуму који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, захтева се одговор у року од 48 часова и окривљује Србија за организовање атентата у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд. Услови ултиматума били су понижавајући и унапред се рачунало да их Србија као суверена држава неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустроугарске. У ноти је затражено објављивање изјаве у којој се индиректно признаје кривица за атентат, уклањање свих официра противника Аустро-Угарске и дозвола српске владе да аустроугарска полиција води истрагу на територији Србије.
Српска влада је формулисала одговор који је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек дело. Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтеве осим да аустроугарски органи воде истрагу у Србији. Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, започевши тако Први светски рат.
Излагањем три документа који су непосредно претходили једном од највећих светских сукоба у историји човечанства, посетиоци имају јединствену прилику да виде одлучност Аустроугарске да објави рат Србији, напоре Краљевине Србије да избегне сукоб истовремено чувајући територијални интегритет и суверенитет, као и саму објаву рата који је у потпуности изменио поредак и слику до тада познатог света.
Јавности може погледати последње дане „Јулске кризеˮ кроз документа, од Ултиматума 23. јула, преко концепта Одговора српске Владе 25. јула, до Телеграма примљеног 28. јула 1914. године којим је званично почео дуго припремани рат.
Ове године Република Србија и Република Српска заједно обележавају 110 година од почетка Првог светског рата у складу са одлукама Свесрпског сабора који је одржан 8. јуна 2024. године, па ће ова важна историјска документа поред Србије, бити изложена и у Републици Српској.
У обележавању 110-годишњице од почетка Великог рата поред Државног архива Србије и Архива Републике Српске, учествују: Архив Војводине и Архив Косова и Метохије, затим историјски (регионални) архиви у Белој Цркви, Ваљеву, Врању, Зајечару, Зрењанину, Сомбору, Панчеву, Крагујевцу, Краљеву, Неготину, Крушевцу, Нишу, Лесковцу, Новом Пазару, Прокупњу, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку, Смедеревској Паланци и Кикинди.
