Дана 27. септембра 2024. године у Архиву Војводине свечано је отворена изложба илустрација за децу и одрасле „Док град мирно спава” аутора Ирме Микеш и Бранка Јанковића.
Илустрације су настале као део пројекта за реализацију илустрованих књига за децу започетог 2017. године, током боравка уметника у Милану. Иако пројекат још увек није реализован, у процесу рада на њему настале су многобројне илустрације које на чудесан начин функционишу саме за себе. Ове приче у сликама плод су дељења животног и радног простора два уметника, њихових сећања на детињство и снова о будућности. Настале су из међусобне љубави, љубави према уметности и сваком облику писане речи. Све су рађене комбинованом техником, цртане и сликане руком, без дигиталне обраде. Чак и штампе које су приказане, само су верна копија оригинала. Иако бајковите и намењене деци, илустрације носе неку меланхоличну атмосферу, препознатљиву и допадљиву и старијој публици. Назив „Док град мирно спава” алудира на чињеницу да су скоро сви цртежи представљени на изложби настали ноћу.
Изложба је реализована уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Ирма Микеш, рођена је 1986. године у Новом Саду, где је завршила Академију уметности, Одсек сликарство, а потом и Академију лепих уметности Брера у Милану. Током и по завршетку студија активно је радила са децом. И данас се бави ликовном педагогијом у институцијама културе. Посебно се бави арт-терапијом са особама са инвалидитетом. Учествовала је на изложбама у Србији и Италији, где је провела једну деценију. Тренутно ради као кустос музеја.
Бранко Јанковић рођен је 1978. године у Старој Пазови. Завршио је Високу школу ликовних уметности у Београду и Академију лепих уметности Брера у Милану где је, после завршених студија, радио као помоћни професор и уједно предавао ликовну културу у средњој и основној школи. Учествовао је на многобројним изложбама, углавном у Италији, где је провео скоро две деценије. Тренутно ради као кустос музеја.
Бранко и Ирма имају две ћерке са којима живе у Новом Саду.
У свом обраћању публици Јанковић је истакао предност илустрације као жанра који уметнику пружа потпуну слободу и исконску разиграност.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
ФОТО: Зоран Ивезић
