Архив Војводине, установа културе и заштите у области архивске делатности, последњих година води пројекат Српске привилегије, који је од националног значаја, а подржавају га Влада Републике Србије, Влада Аутономне Покрајине Војводине, Српска академија наука и уметности, Државни архив Србије и Српска православна црква. Пројекат обухвата истраживања привилегијалних докумената, која су угарски и аустријски, односно немачки владари (из)давали Србима, тј. којима је регулисан и прецизиран правно-политички, економски, верски и културни положај српског народа у Краљевини Угарској и Хабзбуршкој монархији. Резултати истраживања, снимљена и одабрана архивска грађа биће објављени у публикацији која је у припреми у Архиву Војводине.
Поред више од двадесет домаћих и иностраних установа културе, истраживања и снимања архивске грађе су обављени и у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Највећим делом се ради о рукописној, а мањим о штампаној архивској грађи, чије је време настанка од краја 17. до половине 19. века, која је писана на латинском, немачком (писмо готица) и црквенословенском, односно српскословенском и рускословенском језику. Међу привилегијалним документима налазе се разне дипломе, повеље, привилегијална и заштитна писма, одлуке, резолуције, декрети, рескрипти, деклараторије, деклараторијални рескрипти, регуламенти, наредбе, које су угарски и римско-немачки, односно аустријски владари (из)давали српском народу. Ова архивска грађа је део следећих архивских фондова и збирки: Збирка повеља и диплома, Митрополијско-патријаршијски архив А, Митрополијско-патријаршијски архив Б и Свети архијерејски синод. Истраживања и снимања архивске грађе у Архиву САНУ у Сремским Карловцима, у више етапа од 2022. до 2024. године, обавио је и водио Зоран Стевановић, архивски саветник и руководилац пројекта Српске привилегије, док је све техничке послове снимања извео Владимир Мучибабић, оператер у процесу дигитализације, уз употребу опреме Архива Војводине.
Последње истраживање и снимање, у октобру 2024. године, пало је у време реорганизације архива у Сремским Карловцима. Архив ће бити издвојен из Српске академије наука и уметности и укључен у Архив Српске православне цркве, с тим да ће задржати само архивску грађу црквене провенијенције, док ће световну грађу преузети Историјски архив Града Новог Сада. Иако је процес реорганизације и расподеле архивске грађе већ ушао и поодмаклу фазу, архивистима Архива Војводине је ипак омогућен рад у Сремским Карловцима, али ће приликом објављивања архивске грађе у будућој публикацији, морати да прилагоде навођење докумената и њихове сигнатуре новом стању, према установама у којима ће се оне убудуће чувати и стручно одржавати.
Целокупна истраживања и снимања архивске грађе изведене су уз свесрдну помоћ и подршку запослених у архиву у Сремским Карловцима, односно др Жарка Димића, управника Архива САНУ у Сремским Карловцима и др Радована Пилиповића, директора Архива Српске православне цркве, уз благослов протојереја-ставрофора мр Јована Милановића, ректора Српске православне богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, у чијим просторијама се Архив налази.
