Ужаси Холокауста који ће због свог карактера и обима још дуго бити тема истраживања стручњака из разних области, оставили су девастирајући траг на јеврејску заједницу Србије и њену културно-историјску баштину. Поред неизмерних људских губитака, Холокауст је имао и карактер културног геноцида – уништавани су сви постојећи споменици јеврејске материјалне културе: синагоге, гробља, архиви итд. Оно што је, ако се тако може рећи, преживело Холокауст у највећем обиму јесу јеврејска гробља. Нажалост, послератни период окарактерисан непостојањем предратних јеврејских општина (обновљене су само поједине велике градске општине) и масовне алије у Израел, праћени незаинтересованошћу државе за очувањем и одржавањем јеврејских гробаља, али и повременим антисемитским испадима, резултирали су пропадањем и местимично потпуним уништењем јеврејских гробаља. Према подацима господина Феђе Фишла из Јеврејске општине Нови Сад, на територији Војводине постоји 216 јеврејских гробаља у 46 општина. У циљу очувања ових гробаља, али и анализе истих, као неисцрпан извор података о јеврејској заједници, покренут је пројекат „Мапирање јеврејских гробаља у Војводини”.
Иницијалном састанку о покретању пројекта, одржаном 17. септембра 2020. године у Архиву Војводине, присуствовали су Олга Андраши и Федор Фишл у име Јеврејске општине Нови Сад, Небојша Кузмановић и Кристијан Обшуст у име Архива Војводине и Радован Сремац, у име Завичајног клуба општине Шид, као представници носилаца пројектних активности. Намера окупљених био је договор о покретању пројекта „Мапирање јеврејских гробаља у Војводини” који подразумева мапирање и дигитализацију свих очуваних сеоских и градских јеврејских гробаља, као и локација уништених гробаља на територији данашње Војводине.
Будући да је планирани пројекат изузетно обиман, очекује се његова вишегодишња реализација кроз неколико фаза. Планирани/очекивани циљеви и резултати пројекта су стварање базе података о постојећим јеврејским гробљима и свим сачуваним гробним објектима, као и о локацијама уништених гробаља; изучавање последица Холокауста на јеврејску непокретну баштину након завршетка рата; сагледавање значаја јеврејских гробаља у контексту културне баштине Србије; изучавање јеврејских гробаља као феномена кенотафа; заштита јеврејских гробаља као непокретна културна добра; фазна презентација резултата пројекта преко електронских и других медија као и штампаних публикација, и коначно стварање онлајн базе са дигиталном мапом и публиковање одговарајуће монографије.
Планирани пројекат је од неизмерног значаја не само због очувања непокретне културне баштине јеврејске провенијенције, него и због чињенице да су гробља непресушни извор података за сва будућа научна истраживања на тему историје јеврејске заједнице на тлу АП Војводине.
Аутор пројекта
Радован Сремац, виши кустос
