НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА „СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ИСТОРИЈАМА КЊИЖЕВНОСТИ – ПОВОДОМ 225. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ПАВЛА ЈОСИФА ШАФАРИКА” У САНУ

 

У оквиру рада Академијског одбора за српско питање, Одбор за проучавање историје српске књижевности Одељења језика и књижевности САНУ организовао је научни скуп са темом  „Српска књижевност у историјама књижевности – поводом 225. годишњице рођења Павла Јосифа Шафарика” 22. и 23. новембра у Свечаној сали САНУ у Београду.

Након уводног обраћања председника САНУ, академика Владимира С. Костића, као и председника Организационог одбора, академика Злате Бојовић, своје прилоге изложили су: проф. др Љиљана Јухас-Георгијевски (Филолошки факултет, Београд), проф. др Миодраг Лома (Филолошки факултет, Београд), проф. др Мирјана Стефановић (Филозофски факултет, Нови Сад), проф. др Војо Ковачевић (Филозофски факултет, Источно Сарајево), проф. др Зорица Несторовић (Филолошки факултет, Београд), проф. др Зоран Пауновић (Филозофски факултет, Нови Сад), проф. др Славко Петаковић (Филолошки факултет, Београд), проф. др Миливој Ненин (Филозофски факултет, Нови Сад), доц. др Марко Чудић (Филолошки факултет, Београд), др Борис Булатовић (Архив Војводине), проф. др Мирјана Арежина (Филолошки факултет, Бања Лука), проф. др Снежана Башчаревић (Учитељски факултет, Призрен), доц. др Бранко Вранеш (Филолошки факултет, Београд), проф. др Јован Пејчић (Филозофски факултет, Ниш), проф. др Зорица Хаџић (Филозофски факултет, Нови Сад), проф. др Горана Раичевић (Филозофски факултет, Нови Сад), проф. др Горан Максимовић (Филозофски факултет, Ниш), др Драган Хамовић (Институт за књижевност и уметност, Београд), проф. др Валентина Питулић (Филозофски факултет, Косовска Митровица), доц. др Милан Алексић (Филолошки факултет, Београд), Жарко Војновић (Народна библиотека Србије) и мср Нађа Ђурић (Универзитет Париз III – Сорбона).

            По позиву академика Злате Бојовић, на овом научном скупу је учествовао и запослени Архива Војводине, др Борис Булатовић, чије излагање је насловљено „Статус и третман српске књижевности у модерној славистици с краја 20. и почетком 21. века: редефинисање граница и преобликовање доминантног рецепцијског обрасца”.

Scroll to Top