Директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић недавно је био у радној посети грчком острву Крф. Сумирајући утиске са путовања, које је осим оног пословног имало и поклонички карактер, др Кузмановић је истакао значај острва Крф и Видо за српски народ и историју.
„Током прошле недеље боравио сам на Крфу, на позив Удружења српско-грчког пријатељства, господина Жељка Поповића и Српске куће, која је у званичном систему наше државе, под ингеренцијом Министарства спољних послова.
Било је више разлога за посету, а један је био обилазак наших светиња од пре сто година, када су наши српски војници, цивили, мученици, њих преко 150 хиљада душа, дошли преко Албаније на Крф.
Наиме, као и већина нашег народа, и ја сам скоро 50 година знао ту причу, читао у књигама, учио у школи, гледао на телевизији, но све је то само теорија и све је то само прича, све док човек не оде и не дође на тај камен, пред
Плаву гробницу, дође на острво Видо и дође пред споменике Дринској дивизији, у месту Гувија, где су се искрцавали први наши војници. Тек тада човек може да види размере голготе српске војске и српског народа у Првом светском рату.
То на човека оставља тако велики утисак да је то нешто фасцинантно”, истакао је др Кузмановић.
Такође, посета острву Крф је имала и велики значај за успостављање сарадње са Удружењем српско-грчког пријатељства.
„Мој задатак је био да са Удружењем српско-грчког пријатељства договорим помоћ око отварања српског културног центра, као и да им Архив Војводине кроз нашу акцију ’Време даривања’ поклони књиге за опремане библиотеке. То је обезбеђено и за нас представља најмање што можемо да урадимо за оне који су пали да бисмо ми данас живели, јер да није било њих, данас не било ни нас.”
„Управо то је”, наставља др Кузмановић, „нешто што човек не може да схвати док не оде тамо. Дакле, српска војска је отишла тамо, многи су завршили у таласима Јонског мора, неколико хиљада људи је сахрањено тамо. То је нешто што сам видео својим очима и што је оставило дубок утисак на мене, те сам додирнуо ту воду и помолио се испред споменика палим српским војницима.”
За време боравка на Крфу десио се и занимљив сусрет:
„Стицајем околности, истог дана на том месту у посети Крфу је била и ђачка екскурзија из Србије, једна велика група деце од 7–8 година из Ниша и Чачка, која је певала српске песме, а свештеник који их је предводио том приликом је одржао парастос погинулим српским ратницима. Замислите само осећај када чујете дечије гласове који певају ’Тамо далеко’ и наше српске песме. Заиста нешто прелепо”, препричао је догађај др Кузмановић.
Говорећи о утисцима са острва Крф и будућим плановима др Кузмановић је рекао:
„Отићи тамо, помолити се нашим прецима је нешто јако лепо и договорио сам са Удружењем српско-грчког пријатељства и са њиховим руководством да се већ наредне године организује једна стручна екскурзија архивиста, пре свега из Архива Војводина, али и других колега који то буду желеле, да дођу и посете острва Крф и Видо и да виде све те наше светиње.
То је био наш задатак и верујем да ћемо на тај начин подстаћи и друге установе и колеге, не само из области културе већ и из других области, да одлазе на таква света места, као што су острва Крф и Видо.
Књиге су лепе, песме су лепе док се слушају, баш као и приче о тим митским догађајима за наш народ, али када одете додирнете то тло, када се помолите и када упалите свећу, онда је то нешто јако добро и нешто јако важно, не само за нас лично, већ за наш народ уопште и за очување културе сећања”, закључио је др Кузмановић.
