ФИЛОЗОФСКА АФИРМАЦИЈА УМЕТНОСТИ: ШЕЛИНГ И НИЧЕ

Истраживање односа филозофије и уметности, након свих неопходних до сада предузетих корака, подразумева и критичко осветљавање резултата разматраних становишта. С обзиром на чињеницу да се критичко осветљавање може односити на бројне и разноврсне критеријуме процењивања и вредновања анализираних теоријских позиција, ваља изложити оне који заправо представљају извесно критичко уобличавање и довршавање истраживања. Природа овог рада и критичког осврта не допуштају ни да се изложе ни да се у целини и потпуно испитају недоречености, недоследности и нејасноће свих обухваћених приступа, укључујући и Ничеов који се, бар у погледу аксиолошког резултата, сматра најважнијим. Из тог разлога, сажето разматрање по неколико карактеристичних проблема филозофских система о којима је реч, првенствено служи да се укаже на извесне неразрешиве тешкоће или да се скрене пажња на најважније типове и правце утемељеног проблематизовања тих система. Отворени поступак истраживања, у том смислу, нарочито онај који би изнад свега био фокусиран на критичко-антитетичко осветљавање анализираних питања, подразумева да је свако будуће промишљање теме која заокупља пажњу рада – добродошло.