ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „РАТНА ТРИЛОГИЈАˮ НЕБОЈШЕ ЈЕВРИЋА

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „РАТНА ТРИЛОГИЈА” НЕБОЈШЕ ЈЕВРИЋА

Дана 28. априла 2023. године у Архиву Војводине представљена је књига „Ратна трилогијаˮ аутора Небојше Јеврића у издању My art-a из Подгорице.

Публициста, новинар и књижевник Небојша Јеврић ро­ђен је 17. ма­ја 1959. у Би­је­лом По­љу. Школо­вао се у род­ном гра­ду и Бе­о­гра­ду. Ра­дио је као но­ви­нар у Ду­ги, нај­ти­ра­жни­јем ма­га­зи­ну у Ју­го­сла­ви­ји, и као ратни извештач са прве линије фронта, све­до­чио о ра­ту у ру­ше­ви­на­ма некадашње др­жа­ве. Романи „Српски рулетˮ, „Херој на магарцу путује у Хагˮ и „Кокошињи ратˮ, који чине „Ратну трилогијуˮ настајали су у управо у тим страшним ратним годинама.

У Архиву Војводине, овај сјајан писац са енергијом горштака, читао је пред пробраном публиком одломке из свог ратног штива, болне и потресне у огољености истине. Уочава то добро Зоран Богавац када о Јеврићу каже: „Пот­пу­но глув за по­ли­ти­ку, штап­ске цен­зу­ре, стра­те­ги­ју и рат­ну так­ти­ку, оп­ште фра­зе и на­род­ноосло­бо­ди­лач­ке исти­не, он тра­га за исти­ном у чо­ве­ку.”

Присутном аудиторијуму свој осврт на ратну прозу Јеврића дао је и др Добривоје Станојевић, редовни професор Факултета политичких наука у Београду на Катедри за новинарство и комуникологију.

Можда је најупечатљивији портрет Јеврићеве личности и његовог spiritus movens-a дао песник Брана Петровић у своме тексту под називом „Небојшаˮ, те га доносимо у целости:

Се­ћам се кад је по­ла­зио. Тог спар­ног по­по­дне­ва у ба­шти „Шу­ма­тов­ца”. Не­и­спа­ван, гро­зни­чав, гу­да­ло ви­о­ли­не да га до­дир­не, за­чуо би се ја­ук. Је­смо пи­ли ра­ки­ју ко­ју су оси­це у оси­ња­ку прави­ле (по ре­цеп­ту по­ско­ка), а ина­че све је би­ло обич­но. Све осим ње­га, Не­бој­ше Је­ври­ћа, пе­сни­ка.

Од­ла­зио је на ра­ти­ште, ме­ђу пр­ви­ма.

Као Хе­мин­гве­ја, дав­но, ву­кло га та­мо где је ђа­вол­ски опа­сно. Та­мо где лоп­та има иви­цу. Ње­го­ви рат­ни из­ве­шта­ји из Сла­во­ни­је од­мах су би­ли не­што дру­го. Ни­је пи­сао О не­го ИЗ; ни­је опи­си­вао рат не­го се кроз ње­га рат ис­ка­зи­вао. Без па­три­о­ти­че­ских на­кла­па­ња, да­ле­ко од мо­ра­ли­стич­ке хипо­кри­зи­је, до­но­сио је по­ру­ке оних ко­ји су из­ги­ну­ли. Ње­го­ви тек­сто­ви су жи­ви плач, али му­шки, онај од ко­га сле­пи про­гле­да­ју, а не­ми про­го­во­ре. Во­лео је и „на­ше” и „њи­хо­ве”, а ни­је их мно­го ште­део.

Ни се­бе ни­је ште­део.

Где год је на­ба­сао на бо­цу ста­рог ви­на, опљач­као је.

Ка­же: пљач­ка је нор­мал­на. У том па­клу. А да се то из­го­во­ри мо­ра се има­ти ви­со­ка мо­рал­ност ко­ју не­гу­је за­ви­чај.

Кад му се нај­ма­ње на­даш, ето га у Бе­о­град. При­ча чу­де­са. За­пи­ши то, Не­бој­ша.

Не­бој­ша за­пи­су­је; не, то ни­је за­пи­си­ва­ње, то је до­но­ше­ње ва­тре. То је над­ли­те­ра­ту­ра, надпоези­ја. Ње­го­ви уну­ци, кад до­ђе вре­ме, има­ће пра­вог де­ду за при­чу.

Аутор књига прозе Ада­мо­ва гла­ва, Цр­ни ко­фер, Ти­хи тат, Срп­ски ру­лет, Хе­рој на ма­гар­цу пу­ту­је у Хаг, Ко­ко­ши­њи рат, Фај­ронт, Бај­ке, Лу­да ку­ћа 1, Лу­да ку­ћа 2, Авељов ожиљак, Приче уличарке, Осми патуљак, Ђавоље јаје, пи­сао је у ни­зу по­зна­тих ли­сто­ва и ча­со­пи­са у свим српским земљама, а данас је стални аутор колумни у недељнику Експрес, остајући веран себи – боем и новинар, ратни репортер и хроничар велеградског мрака, побуњеник против света и поданик књижевности, увек у потрази за добром причом.

Scroll to Top