Дана 8. октобра 2024. године у Архиву Војводине представљена је монографија „Пет огњишта далматинских колониста” аутора Милоша Мељанца у издању Удружења „Од стећака до крајпуташа” из Београда.
Монографија има за тему једну од најмање обрађиваних тема у новијој југословенској историографији – државни пројекат међуратног насељавања прекодринских, аграрних интересената у Македонију. Десетогодишњи истраживачки рад дипл. политиколога Милоша Мељанца представљен је на скоро 500 страница књиге великог формата, са преко 200 оригиналних фотографија и докумената. Писац је хронолошким редом – кроз пет огњишта – обрадио путешествије далматинских колониста који су из Врличке крајине и Буковице „трбухом за крухом” насељени на мочварне недођије Прилепског поља.
МИЛОШ МЕЉАНАЦ (1955, Зрењанин), и сам потомак међуратних далматинских колониста, оснивач је Удружења „Од стећака до крајпуташа” у коме је посебно посвећен неговању културе сећања. Тако је, посредством издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада, објавио књиге Прилепски контрасти и Милошево насеобина удовица. Под истоветним насловима јавности је представио документарне филмове, а резултат његовог рада у тој области су и документарци: „Древни васкршњи обичај”, „Засијаше гробови Солунаца” и „Далматински смирај у равном Банату” – први и други део.
О књизи су говорили врсни познаваоци ове теме, доктор геонаука и мастер историчар Растислав Стојсављевић, ванредни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду – Департман за географију, туризам и хотелијерство и професор геополитике у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, који, као и проф. др Стојсављевић, у областима свог научног деловања посебно афирмише културу сећања.
У оквиру уметничког програма Северина Милетић, драмска уметница из Новог Сада, казивала је песме „Далматински колонисти” ауторке Саве Гајић Ивић и „Далмацијо – никад прежаљена” Иване Прлине Никодијевић.
На самом крају програма аутор Мељанац је појаснио методологију и проблеме са којима се сусретао током свог истраживања и писања монографије, те заинтересованој публици одговорио на постављена питања.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
