Дана 3. јула 2025. године отворена је тематска изложба „Шпанија и Хиспанoамерика у српској историјској штампи у 19. и 20. векуˮ.
Изложба представља избор материјала о Шпанији и земљама Хиспанoaмерике из српске историјске штампе. Новине, часописи и друга периодична издања из 19. и 20. века сведоче о стварним кретањима у јавном дискурсу и интересовањима тадашњег српског друштва. Кроз пресек тема и пажње посвећене Шпанији и хиспанском свету, ови извори откривају неочекивану дубину културних и политичких веза Србије са тим деловима света.
Већ дуже од једног и по века је у Србији присутна изразита жеља за упознавањем и разумевањем Шпаније и Хиспаноамерике, о чему сведочи интересовање које су у континуитету потврђивале странице српске историјске штампе. Управо овакви историјски трагови, представљени на овој изложби, чврст су темељ за оснаживање и продубљивање савремених односа Србије са хиспанским светом.
Изложба је настала на основу дигитализованих материјала из колекција већег броја институција културе, међу којима су Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, удружење „Адлигат” и Библиотека Матице српске. Ови материјали су сабрани у претраживој дигиталној библиотеци „Претражива”, на адреси претражива.срб.
Аутори изложбе су: Љиљана Бубњевић, Ивана Гавриловић и др Адам Софронијевић.
Организатори догађаја су: Архив Војводине, „Адлигат” и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.
Изложба се организује поводом 58. Међународног конгреса американиста
На отварању су говорили:
др Небојша Кузмановић, директор Архивa Војводине
Амбасадор Шпаније, г. Хуан Хосе Санс Апарисио / Juan José Sanz Aparicio
проф. др Бојана Ковачевић Петровић, председница Организационог одбора ICA2025
Марко Јелић, саветник председника удружења „Адлигат”
Љиљана Бубњевић, виши архивист и аутор
Овом приликом су били изложени следећи предмети, из удружења „Адлигат”:
1. Музички инструменти предколумбовске Америке – стари 1500 година
2. Мачета из Амазоније, са главом и зубима пиране
3. Змијска кожа из централне Америке
4. Посвета Габријела Гарсије Маркеса
5. Потпис Марија Варгаса Љосе
6. Прво издање антологије Пабла Неруде
Посетиоци су имали прилику да виде и две велике слике новосадског уметника Александра Петковића. Слика „Death in the Afternoon” (тема је корида) и „The Art of Danger” (приказ трчања бикова на фестивалу Sanfermines Памплони).
Концепт и прича:
„CIVILÓN Серија” је уметнички пројект, који, кроз 17 акрилних слика (162*100 цм), оживљава истиниту причу о бику CIVILÓN-u – стварној инспирацији за легендарног Фердинанда, бика који је волео цвеће. Његова судбина, од славе до трагичног краја у Шпанском грађанском рату, постаје метафора за бесмислено уништавање лепоте у временима сукоба. Кроз ову серију истражујемо теме судбине, људских вредности и разорних последица рата.
Ко је био CIVILÓN?
CIVILÓN је био бик чија је прича инспирисала Причу о Фердинанду, илустровану дечију књигу о бику који је волео мирис цвећа. Књига је била забрањена у време Франка, а Хитлер ју је спаљивао на трговима, јер је промовисала пацифизам. На основу књиге, компанија „Волт Дизни” је направила цртани филм, који је добио награду Оскар.
CIVILÓN је на фарми, где је узгајан за кориду, непосредно пред одлазак у арену, задобио ране од другог бика и морао је остати на лечењу у штали, где је показао своју благу нарав. Иако је узгајан за борбу, CIVILÓN је први пут стекао славу не у борби, већ у неочекиваном тренутку нежности – када га је девојчица, по имену Кармелита, хранила цвећем, а локални фотограф их је сликао.
Ова дирљива сцена освојила је Шпанију, појављивала се на насловницама часописа Естада и претворила CIVILÓN-а у националну сензацију. Док се бик припремао за своју прву велику борбу, фашизам је лебдео над земљом. То, ипак, није спречило менаџера барселонске арене да позове CIVILÓN-а на незабораван двобој. Бикова изванредна племенитост оставила је публику у чуду. На врхунцу спектакла, из трибина се зачуо вапај за милошћу – „un indulto” (помиловање). CIVILÓN је био помилован, aли није био спашен.
Иако је наизглед био предодређен да проведе дане у миру, пасући на отвореним пашњацима, међу најлепшим кравама, судбина је имала друге планове. Другог дана Шпанског грађанског рата су војници пронашли CIVILÓN-а у штали. Убили су га и појели његово месо. Бик који је некада представљао симбол грациозности и снаге, помилован у арени, на крају је постао жртва ратне бруталности.
Универзална порука јесте то да CIVILÓN-ова судбина подсећа на то како рат уништава све – чак и оне који су „победили” насиље.
Веза са историјом је та да се радња одвија у Шпанији, 1932–1936, али је могуће успоставити универзалну паралелу са сукобима сваке врсте.
Додатни материјал:
· Више детаља о бику Civilónu на блог страници: https://coloursoflife.art/category/civilion/
· Више детља о серији слика: https://coloursoflife.art/art-of-civilon-bull-paintings/
· „Death in the Afternoon“ (корида): https://coloursoflife.art/galerije/toreador-and-fallen-bulls-emerging-artist-bullfighting-painting-fate-and-mortality-death-in-the-afternoon/
· „The Art of Danger“: https://coloursoflife.art/galerije/surreal-bull-painting-with-ballerinas/
