Када су пљачкали и уништавали архивску грађу, окупатори су знали зашто то чине – с њима је нестајао и део нашег идентитета
У архивима се чувају докази да постојимо и као држава и као народ и као појединци. Једино у архивима сабрана на једном месту налазе се сведочанства диктатура и демократија, идеологија и политичких прогонстава, документа о жртвама и злочинима, временима великих историјских немира и богатству идеја различитих епоха. У архивима се налазе дипломатске и друге значајне преписке, међународни уговори, докази о границама и територијама, пописи становништва, појединачне и судбине породица, историје институција, војни планови и наредбе, објаве ратова, документа о историји државе и друштва – каже у разговору за „Печат“ Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.
Архив Војводине чува 45 милиона докумената. У којој мери је архивска грађа не само доказ о нашем постојању на овим просторима већ и наша национална идентитетска карта?
Још је Арсеније Чарнојевић прелазећи Дунав 1690. носио уза се много црквених докумената од велике важности за историју српског народа. У његовој Придворној канцеларији складиштена је и после Сеобе преписка с бечким и другим органима државне власти, локалним установама, српским војним и народним старешинама, свештеним и световним лицима. Посебан значај имају царске дипломе и привилегије. У Придворној канцеларији Карловачке митрополије 1733. зачета је прва српска архивска служба. Те године је на латинском језику сачињен први попис докумената нагомиланих у службама Митрополије. Међутим, институционална заштита, односно Државна архива, данас Архив Србије, почео је с радом тек 1900. године.
Опширније на: www.pecat.co.rs