Дана 8. новембра 2024. године у Архив Војводине одржана је промоција другог дела књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини” ауторке Марије Јововић, која је објављена ове године у саиздању Издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада и Архива Војводине.
Ауторка Марија де лос Анxелес Јововић, ћерка главног јунака књиге Благоја, живи у Аргентини, где ради као наставница визуелних уметности и предаје друштвене науке „Грађански проблеми у савременој Аргентини”. За свој књижевни рад добила је више еминентних признања у области прозног и посебно, песничког стваралаштва.
Године 2021. написала је историјску биографију о животу свога оца Благоја Јововића, након његове емиграције из Црне Горе у Аргентину, до његове смрти 1999. године.
У другом делом књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини” открива нове и важне чињенице о животу свога оца, човека који је најзаслужнији за окончање живота ратног злочинца Антe Павелића, вође усташког покрета одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и свим осталим недужним људима страдалим у току Другог светског рата. Кроз детаљно истраживање, ауторка разоткрива позадину овог храброг чина, одговарајући на питања ко је подржавао Благоја Јововића, какав је био његов живот након емиграције у Аргентину, зашто су неки учесници одлучили да чувају пакт тишине, да ли је Благоје Јововић био агент УДБЕ, и многа друга историјски важна питања.
Промоција књиге о којој су говорили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, др Огњен Карановић, историчар и политички аналитичар и Зоран Колунџија, саиздавач, привукла је велики број посетилаца.
Посебан квалитет промоцији дао је осврт саме ауторке Марије Јововић на свеобухватно истраживање које је спровела на основу детаљних и до сада непознатих докумената добијених у различитим архивима града Буенос Ајреса, Конгресној библиотеци аргентинске нације, документима ЦИА-е, библиотеци Универзитета у Ла Плати, документима из Централног државног архива у Риму, Националној централној библиотеци у Риму, Архиву у Хамбургу и приватној библиотеци њене породице.
Ова књига, између осталог, пружа и документоване информације о многим Павелићевим активностима у Аргентини и ван ње, о догађајима који су уследили након напада, о Јововићевом повратку кући после педесет година и о његовој исповести пред митрополитом Амфилохијем, којој је Марија присуствовала.
Јововићева је констатовала да Аргентинци углавном не знају ко је био Павелић, а ко су биле усташе, а још мање да су живели у Аргентини. Главни разлог за то је тај што се Перон побринуо да сакрије своју улогу у уласку у земљу огромног броја ратних злочинаца, те да, нажалост, Перон није био једини који је прикривао Павелћа. Објашњавајући зашто је толико писала о историјском контексту у којем је живео њен отац, Марија Јововић је истакла да се мотив за извршење напада и чин њеног оца не могу разумети без разумевања свега што се дешавало у то време, некажњавања Павелића и свих око њега, саучесништва, заташкавања, заштите коју је уживао Павелић, интереса за економску компензацију, корупције и државног насиља.
„…Да није било Благоја Јововића, Поглавник би умро као старац, много година касније у Аргентини, са свим почастима и привилегијама. У Аргентини за сада нема воље да ова прича изађе на видело, пошто је демантују и данашњи перонисти…”, закључила је ауторка књиге.
