У петак 1. јула 2022. године у галеријском простору Архива Војводине представљена је књига „Ничији војници – у сарајевском паклу 1992” аутора Жељка Пантелића Бунара.
Књигу је издао Републички центар за истраживање ратних злочина, рата и тражење несталих лица Републике Српске, а промоција књиге је организована уз помоћ пуковника Драгана Бојића и Огњена Бјелића, покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај.
Жељко Пантелић рођен је у Шапцу 1966. године, где је завршио основну и средњу школу. Једини је кандидат у историји војног школства који је примљен и који је завршио војну академију, и то Војно-техничку академију, након три завршена разреда средње школе. Након петогодишњег школовања у Загребу произведен је у чин поручника, са звањем дипломираног инжењера саобраћаја. У првом месту службовања, аутонаставном центру у Славонској Пожеги (Хрватска), затекао га грађански рат деведесетих. Одмах по постизању договора о повлачењу ЈНА из Словеније послат је са једним транспортним водом као испомоћ за извлачење материјално-техничких средстава јединица које су се повлачиле. Његов вод је након предаје матичног гарнизона хрватским паравојним формацијама у септембру 1991. остао једини самостални транспортни вод на територији 5. армије. Током једне акције спасавања припадника ЈНА који су упали у заседу лакше је рањен и тада је прешао у 65. заштитни моторизовани пук. После потписивања мировног споразума и распоређивања мировних снага у Хрватској прекомандован је у Сарајево (Босна и Херцеговина), где је приликом напада на Команду 2. војне области 1992. године рањен, а сутрадан приликом договореног измештања Команде заробљен у Добровољачкој улици, након чега је физички малтретиран и извођен на стрељање. Једини је који је побегао приликом размене. После промене неколико гарнизона на територији Србије у превремену пензију одлази у чину мајора 2003. године. Током војничке каријере више пута је похваљиван и награђиван.
Као бивши официр и учесник догађаја, будући једини преживели из пакла Добровољачке улице у Сарајеву 1992. године, аутор је без икакве патетике, искрено и официрски сажето, упознао присутне са садржином своје романсирано-документарно-аутобиографске приче о почетку рата у Сарајеву и страдању припадника ЈНА, сабораца у јединици 65. заштитног моторизованог пука у Сарајеву 1992. године. У свом потресном сведочењу дао је детаљан опис злочина почињених у „Случају Добровољачка”, уједно дајући своје виђење околности под којима је започео рат у Босни и Херцеговини.
Како наводи рецензент књиге Жељко Пржуљ, роман „Ничији војници” је житије безимених јунака – двадесетогодишњака и оних тек коју годину старијих. За Бунара, то јесу истински јунаци: „(…) онај безимени двадесетогодишњак који поред мене пуца из калашњикова, док има муниције и на крају гине, јер није хтио да остави своје другове”. Књига Жељка Пантелића је прича o борби за истину и казивање о узалудном страдању хероја вредних сећања и дивљења.
