Дана 11. маја 2023. године у Архиву Војводине представљена је збирка песама Петељка аутора Саше Нишавића у издању Удружења за очување баштине Дијак из Прибој.
Славомир Саша Нишавић је присутан у српској поезији већ више деценија. Рођен пред Свету Петку, 26. октобра 1959. године у Бијелом Пољу, основну школу је завршио у Равној Реци, а гимназију у Бијелом Пољу. Студирао је на Филозофском факултету у Приштини и у Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине и Друштва књижевника Србије. Иза себе има више објављених песничких збирки: Придржавање душе, Кошуљица, Гребени, Заборављени дечак, Честица и Гавранов хлеб, а ове године нас је обрадовао и Петељком. О његовој поезији је објављено скоро стотину текстова, објављивана је у скоро свим нашим часописима, превођена, заступљена у више антологија и зборника поезије, овенчана значајним књижевним наградама као што су Печат вароши сремскокарловачке 2019. године и Алексије Везилић 2022. године. Живи и ствара у Новом Саду.
О Нишавићевој седмој по реду збирци Петељка говорили су наши еминентни књижевници и песници: Момчило Бакрач, др Милан Громовић и Драган Марковић. Писац и глумац Миодраг Петровић је током вечери мајсторски изрецитовао све песме из збирке.
Доживљај за себе био је уметнички наступ Оливере Болте, вокалне солисткиње из Новог Сада, која је задивила аудиторијум својим извођењем пробраног репертоара духовних и старих српских песама.
Стихови нове Сашине збирке надахнули су његове колеге по перу на праве панегирике. Момчило Бакрач сматра их истински зачудном поетиком, чија зачудност долази из два домена: вештине уздржаности којом Сашина лирика барата и, са друге стране, православног домена, односно одзвука јеванђеља, сентимента верујућег субјекта.
Говорећи о Нишавићу, Драган Марковић запажа: Радознао, каквим га је Бог дао, овај песник је најчешће зачуђен и замађијан свакодневним чудесима. Болне лекције и несхваћене пакости томе склоних – скрива ироничним смешком и веровањем у доброту, и закључује: Однекуд видимо петељку наде која наше овоземаљске залуте везује за небо. У сталној стрепњи да се спасоносна нит не прекине. И њега за овај свет држи тек петељчица вере. У поезију и у људе.
За др Милана Громовића Нишавићеви песнички одговори поручују нам да је Србија поистовећена са библијском јабуком раздора и неслоге, али да је уз помоћ молитве држи Божја рука или петељка. На овај начин увиђамо да је песник координатама свог песничког језика сишао у обзорје текста над текстовима и књиге над књигама – Светог писма. Сходно томе, јасно је да је петељка заправо Логос схваћен као закон Бога, његова реч која је неизговорљива, али које смо свесни због њеног свеприсуства, те сматра да: У том смислу, збирка песама „Петељка” јесте певање о равнотежи, где је на једном тасу помор смисла и крваво перје братоубилаштва, док су на другом: нада, опроштај и молитва.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
