У свечаној сали Матице српске, 15. октобра 2025. године, одржано је представљање књиге „Николај Владимирович Станкјевич – Епистоле”, објављене ове године, у саиздању Архива Војводине, Института за српски језик и комуникације Белгородског државног технолошког универзитета „В. Г. Шухов”, Институтута за српску културу Приштина–Лепосавић и Руског историјског друштва.
О књизи су говорили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, проф. др Павел Анатољевич Ољхов из Белгорода у Русији, филозоф и познавалац дела Станкјевича, др Мирослав Ивановић, истраживач и рецензент из Београда, проф. др Викторија Николајевна Рјапухина, директор Института за српски језик у Белгороду, као и др Немања Вукчевић, испред Институтута за српску културу Приштина–Лепосавић. Испред Матице српске, као суорганизатора, присутнима се обратио и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.
У делу је први пут на српском језику представљена преписка Николаја Владимировича Станкјевича (1813–1840), руског филозофа, песника и публицисте српског порекла, који је за свог кратког живота оставио дубок траг у духовној историји Русије. Књига садржи 85 епистола, у преводу др Немање Вукчевића, са уводом и напоменама др Павела Анатољевича Ољхова.
Међу Станкјевичевим саговорницима били су познати мислиоци и књижевници, као што су Висарион Белински, Михаил Бакуњин, Тимофеј Грановски, Иван Тургењев и други чланови тзв. „московског круга”, који је дао значајан допринос настанку револуционарно-демократске идеологије у Русији.
Овим издавачким подухватом обележена је 185-годишњица смрти Николаја Станкјевича, чија је личност постала симбол духовне знатижеље и „мислиоца отвореног животу”. Књига, такође, представља наставак научно-културне сарадње Архива Војводине и Института за српски језик и комуникације Белгородског државног технолошког универзитета „В. Г. Шухов”, започете пројектом „Срби у Белгородској области и Русији: нераскидиве историјске и културне везе”, који је представљен 2024. године, у Руском дому у Београду.
