АРХЕОН ЧАСОПИС АРХИВА ВОЈВОДИНЕ
Год. 1, бр. 1
2018 Нови Сад
Интервју са уредницима првог броја часописа Археон (Борис Булатовић и Драгана Катић)
Аутор интервјуа: Љиљана Бубњевић
Због чега назив Археон?
– Назив Археон настао је од старогрчке речи αρχαίος у значењу старо, а будући да сама дефиниција архива као установе асоцира на стара документа, изворе који нам помажу да на аутентичан и исправан начин сагледамо прошлост, сматрали смо да би такав наслов био адекватан.Каква је концепција часописа?
– Часопис је подељен на засебне сегменте који обухватају чланке из области архивистике, историографије, културне баштине, затим прилоге и грађу, текстове који се односе на конзервацију и рестаурацију, као и извештаје о активностима архива и приказе књига и изложби.
Од идејне замисли до реализације, како је текао процес припреме једног оваквог часописа?
– Амбициозно прихватајући замисао директора др Небојше Кузмановића о покретању овог часописа (у септембру 2018), ипак смо поверено уређивање првог броја преузели са извесном скепсом и са приличном неизвесношћу у погледу крајњег исхода уређивачког труда, имајући у виду заиста ограничено време од свега нешто више од три месеца за комплетан рад на прикупљању радова, осмишљавању, конципирању и публиковању Археона.
Да ли вас је изненадио толики одзив?
– Без обзира на свакодневни ангажовани и посвећени рад на уређивању часописа, могуће је да је за толики одзив заслужан и немали удео среће. Ипак, када је реч о конкретним учинцима уређивачког напора, онда бисмо са поносом могли да истакнемо да се међу ауторима 35 различито категорисаних стручних и научних радова налази чак 15 иностраних сарадника и 17 доктора наука из укупно десет земаља (Србије, Русије, Словеније, Хрватске, Мађарске, Румуније, Малте, Казахстана, Вијетнама и Барбадоса), што у виду егзактног параметра и макар посредно, сведочи о квалитету првог броја часописа.
Можете ли да наведете неке од институција из којих долазе аутори објављених радова?
– Оно што већ и након површног увида у садржај часописа заокупља пажњу јесте присуство чак шест руских аутора, међу којима троје долази са Историјско-архивског института Руског државног универзитета за хуманистику из Москве, двоје из државних архивских институција из Санкт Петербурга, док је један од аутора са Историјског института Руске академије наука. Кад један од видова успостављања екстензивнијих стручних и академских односа, руководство поменутог московског института је Архиву Војводине упутило позив за сарадњу са тамошњим часописом История и архивы. Осим значајних прилога колега из Србије и земаља у окружењу, у часопису се појављују и текстови аутора из земаља са којима размена академских искустава није толико уобичајена, попут Барбадоса, Вијетнама или Казахстана. У значајном броју случајева, реч је о стручњацима са завидном међународном академском репутацијом. Уз то, да наш рад није остао незапажен, говори и податак о томе да је чланство у редакцији часописа, након увида у приспеле радове, прихватио и председник европског огранка Међународног архивског савета (ICA) Чарлс Фаруђа.
Колико сте задовољни урађеним и какви су вам планови за предстојећи период?
– Без обзира на задовољство урађеним, свесни смо да амбициозност не би требало да искључује скромност, будући да је од тренутног успеха у сваком случају пресуднији континуитет. У том смислу, желимо да апострофирамо да велику захвалност дугујемо свим сарадницима и члановима редакције, који су – немајући сазнања о томе какав ће бити квалитативни домет првог броја Археона, што подразумева и известан ризик – показали несебичност определивши се да дају властити допринос етаблирању ове периодичне публикације.
