| Назив: | СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПЕШТАНСКА | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 3 | ||
| Ниво описа: | ФОНД | ||
| Седиште: | ПЕШТА (БУДИМПЕШТА) |
||
| Распон грађе: | 1816-1856 | ||
| Датуми постојања творца: | напомена: Творац је настао почетком XVIII века. | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 0,09, књига: 5 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПЕШТАНСКА | ||
| Историјат творца: | Српске црквене општине окупљале су широм Хабсбуршке монархије имућне људе, учене појединце, свештенство и напредни грађански слој. У почетку је руководећу улогу имало свештенство, али већ почетком XIX века српско грађанство преузима вођство у своје руке. Црквено-општинске установе биле су нека врста централних организација које су се бринуле о цркви, просвети, народним задужбинама, помоћи, коришћењу новца, инвестицијама и другим пословима везаним за опстојање српског народа. Општине, имајући слично пословање и функције, биле су у тесној вези, међусобно су се дописивале, договарале, помагале и саветовале о заједничким бригама и наступу. Црквене општине су имале огромну улогу у очувању националног и верског идентитета и развоју грађанског друштва.
Сербско обштество пештанско настало је, као и већина осталих српских црквених општина, почетком XVIII века. Пештанска општина имала је централно место међу црквеним општинама због значаја места у којем се налази. Била је моћнија и финансијски и по својим везама и утицају, по богатсву и угледу својих чланова, и била је узор другим црквеним општинама. Сматрајући је за средишњу организацију, њу су молили, тражили помоћ и објашњења, завештавали новац и имовину, тражили да посредује и делује у општем интересу. Чланство је било скоро у целости из реда трговаца, адвоката, чиновника, занатлија и велепоседника.Одлуке о појединим питањима доношене су на седницама које су држане обично по 6-8 пута годишње. „Собраније” су водили епитропи, а помагао им је фишкал Обштества. |
||
| Историјат фонда/збирке: | Време и начин доласка грађе у Архив Војводине и место њеног ранијег чувања нису познати. У Архиву је извршена конзервација протокола за период 1853-1856. година. Фонд је сређен и израђен је Сумарни инвентар (1991). | ||
| Преузимање грађе: | Подаци о преузимању грађе нису познати. | ||
| Оквир и садржај: | Делатност Српске црквене општине пештанске о црквеним и школским питањима, имовинским стварима и фондацијама, давању зајмова и новчане помоћи. Постављање и разрешење учитеља, одржавање школа и њихово снабдевање уџбеницима и другим стварима. Одржавање цркава и упућивање прилога у новцу, иконама и другим стварима оштећеним црквама у другим местима. Учешће Срба у Пешти у збивањима 1848/49. године. Међу члановима Обшества био је и знатан број познатих личности из политичког и културног живота Срба у Угарској: Михајло Витковић, Теодор Павловић, Георгије Стојаковић и др. |
||
| Допуне: | Допуне се не очекују. | ||
| Систем сређивања: | Грађа је регистратурски сређена. | ||
| Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС , 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Слободно објављивање и умножавање на основу Одлуке Архива. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | славеносрпски (ћирилица), латински (латиница) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Фонд се састоји од 5 рукописних књига на хартији (4 укоричених и једна ламинирана) | ||
| Информативна средства: | Сумарни инвентар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине. | ||
| Постојање и место чувања копија: | Копије не постоје. | ||
| Сродне јединице описа ван архива: | Историјски архив Кикинда, Ф. 5 Српска православна Црквена општина Црна Бара |