28. јула 1918. обележен је „Српски дан“ у Сједињеним Америчким Државама.
- Организовање Српског дана на иницијативу српског посланика у САД, Љубомира Михајловића, који је предложио да се 28. јули, на четврту годишњицу од објаве рата Аустроугарске Србији, обележи у Сједињеним Америчким Државама као „дан када су два принципа ушла у борбу – један владати другом силом, а други обезбедити слободу свима народима.“
- Циљ: да се што више истакне учешће Србије у Првом светском рату, али и важност југословенског питања.
- Подршка високих америчких званичника на челу са председником Вудроом Вилсоном и државним секретаром Робертом Ленсингом. Вудро Вилсон је имао позитиван став према Србима, а верује се да је то било и резултат његовог познанстава са великим научником Михајлом Пупином који је био његов лични пријатељ.
- јули 1918, државни секретар САД Роберт Ленсинг је упутио позив свим америчким грађанима, који је објављен у Њујорк тајмсу, да се у недељу 28. јула, окупе у својим црквама како би изразили своју наклоност према „храбром српском народу“.
- јула 1918. године српска застава је подигнута изнад Беле куће, као и у свим зградама јавних институција у главном граду САД, у част посвећености српског народа вредностима које две земље цене.
- На јавном збору у једном парку држали су говоре секретар А. Ђорђевић, др Албала и Дошчак.
- „…готово цела американска штампа је донела извештај о значају тога дана. У многим уводним чланцима са симпатијом“ (из телеграма посланика Михајловића, 31. јули 1918).
- „…прослава од 28. јула учинила је да се јавност американска знатно заинтересовала за наше послове“ (из извештаја посланика Михајловића, 6. август 1918).
ЗНАЧАЈ ПОДИЗАЊА СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ИЗНАД БЕЛЕ КУЋЕ
- Гест одавања почасти Србији и српским жртвама у Великом рату.
- Снажно и недвосмислено показивање подршке и саосећања САД према Србији и српском народу у њиховој борби против много надмоћнијег непријатеља.
- Први пут у историји да се застава неке стране земље завијорила изнад Беле куће. Само још једна страна застава је била истакнута на исти начин, француска 1920. године.
- Симбол заједничких слободарских вредности, мира, правде и слободе, које српски и амерички народ поштују и чувају.
- Подржавајући једну малу земљу која је устала у одбрану независности и која се бори за слободу и довршавање мисије националног ослобођења и уједињења, која се не бори за одржање колонијалног царстава, већ за свој опстанак, амерички политички врх је желелео да пошаљу поруку не само савезницима, него и другим мањим народима, да су САД земља која подржава и увек стаје иза истинских цивилизацијских вредности.
- Историјски догађај који повезује два народа.
Наш задатак јесте осветљавање овако важнних догађаја, како бисмо својим потомцима указивали на светле тренутке у српско-америчким односима.
Фотографије: документа из Музеја српске дипломатије
