СТЕПИНАЦ И ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У НДХ

Започињући, својевремено, свој фељтон под насловом Alojzije Stepinac: Nepoznati dnevnik, у загребачком листу „Danas”, познати хрватски историчар Љубо Бобан је записао следеће: „Надбискуп Алојзије Степинац несумњиво је једна од особа из нашега новијега јавног живота о којој постоје најопречнија, најконтроверзнија мишљења, просуђивања, политичка, морална и емотивна опредељивања”.

Сличне констатације о контроверзама које прате личност и дело надбискупа Степинца изрицали су, с пуним правом, и многи други историчари и аутори текстова и књига о њему.

О несумњиво великом значају те контроверзе говоре многобројни показатељи. Међу њима је свакако најзначајнија чињеница да је над скоро два милиона Срба на територији НДХ, пред очима надбискупа Степинца, био почињен геноцид, праћен зверским убијањем неколико стотина хиљада Срба, као и протеривањем из НДХ и насилним покатоличавањем и пљачкањем још неколико стотина хиљада преживелих. Ту је, затим, и чињеница да је на територији НДХ била забрањена и потпуно уништена СПЦ. О тим и другим злочинима усташа и њихове државе написано је после 1945. на стотине и стотине књига и других публикација, али је написано и много текстова о односу надбискупа Степинца према трагичној судбини Срба у НДХ.

Како је на описани геноцид и на беспримерно страдање српског народа у НДХ већ у току 1941. године гледао први човек највеће и најважније верске заједнице у њој, загребачки надбискуп Алојзије Степинац? Шта је чинио и учинио поводом тог геноцида? Одговор на то колико важно толико и тешко питање може се дати тек после његовог разлагања на читав низ потпитања и одговора на њих.

Иако је сасвим вероватно да ће се у наредним годинама појавити многи досад непознати документи о односу надбискупа Степинца према усташама и према геноциду над Србима, аутор је уверен да они неће битно променити његове налазе и закључке о томе.