Дана 3. маја у галеријском простору Архива Војводине у присуству бројне публике свечано је отворена прва самостална изложба акварела под називом „Акварели” аутора Момчила Дабановића. На изложби је представљено четрдесет шест акварела различитих формата, насталих од 2016. године до данас, од којих су већина изложена први пут.
Момчило Дабановић је рођен у Новом Саду 1959. године. Завршио је Карловачку гимназију и Пољопривредни факултет. Живи и ради у Новом Саду. Запослен је у Студентском центру.
Школу акварела похађао је код академских сликара Бранислава Марковића – Умбре и Вишње Стојановић, у Музеју Војводине. Члан је новосадског Друштва акварелиста „Вир”, као и удружења IWS Srbija (International Watercolor Society – Serbia). До сада је учествовао на 73 колективне изложбе у земљи и иностранству, од којих су 48 биле међународне. За своје радове добитник је похвале на XVII покрајинској смотри ликовних аматера Војводине 2016. године, II награде на XVI салону минијатура Зрно у Зрењанину 2018. године, похвале на истом салону 2021. године, дипломе на 4. међународном фестивалу акварела Castra 2021. у Ајдовшчини, у Словенији, као и 2022. године на 4. међународном фестивалу акварела малог формата Mini Castra 2022, такође у Ајдовшчини.
О својој љубави према сликарству, посебно акварелу, аутор каже следеће: „Акварел је вечита борба између неконтролисаног кретања разводњене боје на папиру, брзог сушења и жеље да насликам оно што сам замислио. Омиљени мотиви су ми људи у покрету, било да шетају или нешто раде. У последње време све више се бавим урбаним амбијентом. И сад ми је људска фигура посебно занимљива. Насликао сам много људи на улицама, трговима, у послу или у пролазу. Сликарство ме занима одувек и стално, од цртања оловком и угљеном, уљаним и сувим пастелом до акварела, који ме је дефинитивно обузео и заробио 2015. године. Не пушта ме ни данас”.
Присутнима се обратила Бранка Војновић, председник Друштва акварелиста „Вир”, која је у одсутности академског сликара Вишње Стојановић прочитала њен текст о изложби из кога доносимо следеће: „… Дабановић је у свет акварела ушао истражујући, лагано; … Он задржава прозрачност и свежину композиције и та карактеристика прати његов рад у свим мотивима. Даље наставља самоук проучавајући и експериментишући разлачитим акварел техникама. Усмереност ка колористичким вредностима и превасходној улози боје у грађењу слике можда најбоље репрезентују ауторови прикази града. Његову пажњу не привлачи архитектура, већ свеукупни ликовни доживљај. Користећи широке бојене површине уједначеног тоналитета, он хвата неприметан титрај мокрог асфалта и бележи румену измаглицу залазећег сунца. Сликар тако ствара деликатне визуелне представе акварелних растапања које сведоче тренутку; као што је и сликање акварелом тренутак медитације. Сам сликарски процес ту је често непредвидив, али од њега аутор добија највише задовољства…”.
Аутор је потом свечано отворио изложбу и домаћинима уручио акварел на поклон, који је у име директора Архива Војводине примила модератор догађаја, архивист Сања Демировић.
