Дана 14. фебруара 2025. године у Архиву Војводине поводом 221 године од Првог српског устанка, а у част Дана државности Србије, свечано је отворена изложба оригиналних архивских докумената „Сретење у Архиву Војводине” аутора мр Дејана Јакшића, архивског саветника у Архиву Војводине.
У сачуваној архивској грађи, која представља сведочанство овог за српски народ преломног времена, наилазимо на податке о одјецима устанка у аустријској царевини и о нераскидивој, органској вези Срба са обе стране великих река. Кроз документа представљена на изложби приказан је значај доприноса Срба из Аустријске монархије развитку Првог српског устанка, који је довео до стварања прве слободне државе на Балкану.
Изложба садржи око 50 оригиналних докумената из фондова Архива Војводине, која сведоче о устаничкој Србији приказаној у сарадњи, везама, националној пропаганди, трговини, забранама преласка границе, кореспонденцији државних органа, бунама у Срему (Тицанова буна 1807.) и Банату (Крушчичка буна 1808.), забранама српских књига, пребезима.
Документа и књиге од изузетног значаја потичу из фондова Бачко-бодрошке жупаније, Тамишке жупаније, Вршачке и Темишварске епархије Архива Војводине.
Посебна група докумената, која се односе на Тицанову буну у Срему 1807. и Крушчичку буну у Банату 1808. године, сведоче о доприносу Срба из Аустријске монархије развитку Првог српског устанка, који је био неоспорно значајан, а изражавао се у помоћи у оружју, муницији и новцу, прихватању избеглица, укључивању у устаничке одреде официра и граничара, покретању просвете, организацији власти. Без те помоћи устаницима би било неупоредиво теже да се скоро целу деценију успешно носе са Турцима и изграде прву слободну државу на Балкану.
Посетиоци изложбе имали су, између осталог, прилику да виде извештај о току Тицанове буне у Срему, у којој је учествовало 28 села, уз напомену да организатори желе да прошире буну у суседне области; извештај о развоју буне у Срему, из којег сазнајемо о покушају митрополита Стратимировића да смири побуњенике; извештај о моралу и наоружању сељака; извештај војних власти да је војска угушила Тицанову буну у Срему, али да мора и даље остати у селима због упорности које сељаци показују; потерницу расписану за Андријом Поповићем, „подбуњивачем српског народа на реци Сави” и учесником сељачког устанка који је избио у Вогњу 1807. године; документ у којем се помиње да је у цркви у Панчеву 1807. године одржана молитва запобеду Карађорђа и српског оружја; упозорење о ширењу устаничке прокламације православном клеру и народу, са потписом Георгија Петровића, „великог кнеза у Србији”.
О изложби су говорили др Драгана Катић, архивски саветник и заменик директора Архива Војводине, као и мр Дејан Јакшић, аутор изложбе. Мр Огњен Карановић, историчар, одржао је веома занимљиво предавање о Сретењском уставу.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
