Дана 15. априла 2022. године у галеријском простору Архива Војводине у изузетно срдачној атмосфери, уз живу дискусију са заинтересованом публиком, представљена је књига Српска песма италијанског аутора Ђованија Ермете Гаете. О публикацији која је настала као плод сарадње Архива Војводине и италијанског издавача Сандра Тетија, говорили су др Милован Пизари, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, др Ђордано Мерлико и др Лука Алтери, професори на Универзитету Сапиенца у Риму, као и проф. Мирјана Јовановић Писани из Београда.
Ђовани Гаета је био песник и композитор који је у својим стиховима умео да оживи дух једне епохе изражавајући на изузетан начин општи, народни и национални значај песме. На италијанском тлу највише је познат као аутор чувене Песме о реци Пјави, народне химне која је славила победу италијанских трупа на венетском фронту у Првом светском рату. Па ипак, Гаетин богати песнички опус није познат широкој читалачкој публици колико заслужује. Са жељом да се та грешка исправи, на стогодишњицу првог издања, поново је објављена његова једночинка у мелодрамском стилу Српска песма, настала 1918. године, која кроз казивање групе српских избеглица заточених у Солуну 1915. године, говори о трагедији окупираног српског народа у Великом рату, о његовој чежњи за домовином и вечитом сну о повратку у њу, након што је ослободе.
Занимњиво конципирано, ново издање Српске песме обогаћено је, ради лакшег разумевања, уводним прилозима италијанских и српских зналаца, који читаоцу приближавају историјски и културни контекст у коме је дело настало. Текстови су писани упоредо на италијанском и српском језику, као и сама драма. Др Ђордано Мерлико, уредник италијанског издања књиге, у свом обраћању публици нагласио је да је Српска песма изузетно битна, не само са становишта књижевности, него и из угла историје. Наиме, у време настанка дела, Србија и Италија имале су заједничког непријатеља – Аустроугарску монархију. Гарибалдијевци су гледали на процес уједињења у Србији са радошћу. Приче о победама (на пример на Церу) једног малог окупираног народа који успева да се одупире аустроугарској велесили прерасле су у Италији у мит о херојској Србији која одбија да потпише капитулацију и наставља борбу против далеко надмоћнијег непријатеља. Др Мерлико је нагласио значај књиге из политичке перспективе, с обзиром на то да је током деведесетих година прошлог века Србија имала негативну репутацију у Италији и једном делу западноевропске јавности, а ова књига може да буде подстицај да се то промени.
Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, изразио је посебно задовољство што је ова промоција књиге омогућила да се послуша прича о српско-италијанским односима од пре стотину година, о блискости ова два народа, причу коју казује италијански песник уочавајући сличност између херојских особина српског народа и гарибалдинаца, људи који су стварали Италију. Др Кузмановић је указао на важност оваквих сусрета као прилику за дијалог, размену идеја, енергије и емоција, као и за разбијање предрасуда „у овом (не)времену када нам се чини да је свака нада изгубљена и да зло овладава нашим колективитетима”.
Исцрпно објашњење историјског контекста у коме се одвија радња Српске песме дао је др Милован Пизари, изразивши притом задовољство сарадњом са Архивом Војводине, као једном од најзначајнијих институција која је активна на разним пољима делатности. Нагласио је да су овакве публикације веома битне, с обзиром на чињеницу да је велики број људи у Италији и Србији заинтересован за ову тему о којој нема потпуне информације. Др Пизари сложио се са др Кузмановићем да се овде ради о битним стварима, о пријатељству два народа, међусобном упознавању, спајању и размени искустава.
Проф. Мирјана Јовановић Писани, један од уредника и преводилац књиге на српски језик, упознала нас је са детаљима свог истраживања о настанку самог дела, надахнуто приповедајући о ентузијазму и храбрости гарибалдинаца, који су 1914. године ратовали као добровољци на Дрини, за шта су доцније одликовани златном медаљом за храбост од стране наше династије.
Изузетно упечатљиво и обојено емоцијама било је обраћање др социологије Луке Алтерија, аутора једне од уводних студија Српске песме. По мишљењу др Алтерија, италијански и српски народ имају много додирних тачака. Упечатљиве су особине српског народа који красе понос, љубазност и огромна култура. Између осталог, заједничка им је и песма као средство политичког и друштвеног израза. Подсетио нас је, међутим, и на кризне тренутке у италијанско-српском пријатељству, на 1999. годину када су током 78 дана бомбардовања Југославије, многи авиони који су бомбардовали мостове, амбасаде, болнице, школе, возове пуне путника, полетали из Италије, што српски народ није заборавио. Запитао се наглас др Алтери – зашто бомбардовање, зашто тај рат, уједно давши одговор – подела Југославије погодовала је јачању америчког и европског империјализма, који при том није водио рачуна о поносу и достојанству српског народа, нити о пријатељству италијанског и српског народа, које књига чијој промоцији присуствујемо, треба да ојача. „Желим, као Италијан, да се извиним. Морам да напоменем да сам у Италији, 1999. године протестовао против тог рата… Управо, како би се то пријатељство реконструисало, вечерас смо овде”.
