У недељу, 3. јула 2022. године у Амфитеатру Архива Војводине одржана је промоција књигe изабраних песама „Врт” аутора Драганa Марковића у издању Православне речи из Новог Сада.
О књизи су говорили: проф. Кристина Павловић Рајић, песникиња, Спиридон Булатовић, новинар глобалног хришћанског радија Светигора, Милош Зубац, песник и кантаутор, као и аутор који је казивао своје стихове.
Збирка поезије „Врт” објединила је богат песнички опус овог песника истанчаног сензибилитета, доносећи нам избор из претходно објављених петнаестак Марковићевих књига поезије.
Драган Марковић је песник средње генерације, рођен 8. августа 1978. године у Лозници. Живи у Костајнику, општина Крупањ. Марковићеве песме су претходних десетак година објављиване у многим часописима у Србији (Књижевне новине, Повеља, Сент, Исток, Српска вила, Траг, Буктиња, Фокализатор, Акт…) али и ван граница наше земље. За збирку песама „Камен папир маказе” 2020. године добио је престижну Награду из Фонда Задужбине Бранко Ћопић, при САНУ. Пише и за децу. Двадесет кратких дечијих прича му је драматизовано и емитовано на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо”. Написао је и неколико драмских текстова, од којих му је објављена и преведена на немачки језик драма „Ред”.
Песникиња Кристина Павловић Рајић дала је критички приказ збирке „Врт” са посебним освртом на мотив песника и стваралаштва у Драгановој поезији, као и специфичан песнички израз који обилује неологизмима, архаизмима, жаргоном, са лакоћом се поигравајући различитим стилистичким средствима.
Спиридон Булатовић, новинар глобалног хришћанског радија „Светигора” посветио је свој приказ новој збирки песама „Мали изгледи” која обрађује кључне теме и мотиве који песника Марковића чине препознатљивим – језичка суптилност, парадокс, стопљеност са природом, честа запитаност о извору и тајни писања. Књигу је објавила угледна едиција Књижевне општине Вршац (КОВ). Нескривено одушевљење Марковићевим песничким бравурама и метафорама, Булатовић је поткрепио мноштвом стиховних примера.
Публика је имала прилику да ужива у стиховима песама „Главоломка”, „Распикуће”, „Рат братове у сватове”, „Затворено – попис”, „Признање” и „Дубл”, које је казивао аутор.
А ево шта су о аутентичној Марковићевој поезији рекли еминентни критичари у Азбучнику књиге који садржи преко тридесет рецензија поређаних од „А” до „Ш”:
Никола Маринковић – „Изузетне лирске енергије, песме Драгана Марковића крећу се између крајности које омогућава језик. Убрзавајући слику света долази до саме границе језика, да би и њу прекорачио завршавајући у фрагментима, не строфе, не стиха, већ саме речи”.
Стојан Ђорђић – „Од самониклог песничког надахнућа на које се сасвим ослања, од препуштања зачудном језичком обликовању, које негује на свој начин, Драган Марковић стиже до стихова изненађујуће и неодољиве сугестивности”.
Љубомир Ћорилић – „У часу кад је нагонски осетио да је поезија зашла у беспуће и бесперспективност, сам је тражио излаза, и нашао га. Ово је искључиво његов поглед на свет и на функцију поезије. До песничког искуства је дошао изван свих програма и протокола”.
Књижевно вече је протекло у изузетно топлој атмосфери коју су својим присуством употпунили колеге песници и поштоваоци Марковићевих поезије. Уметнички доживљај у прелепом амбијенту Амфитеатра Архива Војводине обогатио је кантаутор Милош Зубац, изведбом својих стихова уз гитару.
Програм је водила класични филолог – архивист Сања Демировић.
Фото: Весна Раонић
