ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „КРСТ И КРУГ” АЛЕКСАНДРА ГАЈИЋА

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „КРСТ И КРУГ” АЛЕКСАНДРА ГАЈИЋА

Дана 28. септембра 2022. године у Архиву Војводине одржана је промоција књиге „Крст и круг” аутора др Александра Гајића. Научну монографију др Гајића, овогодишње издање саиздавача Архива Војводине и Института за европске студије у Београду, представили су проф. др Срђан Шљукић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду на Катедри за социологију и потпредседник Матице српске, социолог Немања Рајак из Центра за културну обнову – Археофутура, као и аутор књиге.

Александар Гајић (1973), доктор правних и политичких наука, ради као научни саветник на Институту за европске студије у Београду. Уже области научног истраживања и стручног интересовања др Александра Гајића су друштвена и правно-политичка теорија, међународни односи, геополитика и студије културе. Аутор је или приређивач 16 монографија и преко 130 научних радова. Његове најпознатије књиге су: Корпоративна носталгија (2011), Духовне основе светске кризе (2011), Идеја светске државе (2012), Хероји и антихероји у популарној култури (2015), Звук и заједница (2017), Америка и Рим – империјалне паралеле (2019). Аутор је и једног романа у издању Лагуне.

Члан је Матице српске и њен стални сарадник за питања друштвене теорије. Од школске 2018/2019. др Александар Гајић је и предавач на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду, где на Кадетри за безбедност предаје предмете Теорије безбедности и Међународнa безбедност и међународни односи. У јавности је присутан и као спољнополитички и геополитички аналитичар чији се наступи у медијима у Србији и региону прате са пажњом.         

Научну монографију др Александра Гајића Крст и круг чине једанаест поглавља, свако са низом потпоглавља, која се баве различитим мислиоцима и научницима који су заговарали циклично виђење историје, и то од времена средњег века до данашњих дана. Уз биографије заговорника циклизма и најважније специфичности теорија које су заговарали, аутор пружа критички осврт на њихова виђења, указује на њихов значај за историју друштвених наука, пре свега социологију и историјску науку, али и филозофију. И, што је најбитније, књигу карактерише изразита актуелност, јер у њој проверава значај цикличних виђења за разумевање најважнијих савремених друштвених токова, оних који су обележили прве две деценије двадесет и првог века. У позадини критичког проверавања и садашњости и теоријских домета цикличних теорија, уочава се њихово јасно сучељавање са хришћанством, то јест са хришћанским погледом на историју, посебно по питању односа појединца и друштва, али и слободе и детерминисаности. 

Проф. др Срђан Шљукић је у свом излагању нагласио да је основна вредност књиге то што руши стереотипе и нуди линеарном гледишту алтернативу – циклично гледиште на развој историје и друштва. По др Шљукићу, централно мишљење је управо Шпенглерово, којим се др Гајић бави у четвртом и петом поглављу своје књиге, описујући савремену рецепцију и значај Шпенглерове културне морфологије за разумевање културно-цивилизацијских кретања, као и однос Шпенглеровог учења и хришћанства.

Социолог Немања Рајак сагласио се са мишљењем др Шљукића, да је поглавље које се бави односом Шпенглеровог учења и хришћанства, веома важно, али и треће поглавље, које се бави Николајем Данилевским (аутором знамените књиге „Русија и Европа”) и његове полемике о цикличном животу култура коју је овај водио са руским религиозним филозофом Владимиром Соловјевим. Такође, скренуо је пажњу и на седмо поглавље, које проучава однос познатог руског филозофа Николаја Берђајева према цикличним виђењима историје, пре свега Шпенглеровом. По Рајаку, битно је и девето поглавље са цикличним погледом учења Питирима Сорокина на сексуализацију западне културе, која је јасан доказ културне и друштвене декаденције и анархије. Последње, једанаесто поглавље суочава све савремене цикличне теорије са још једном савременом историјском и социолошком теоријом (коју је посебно популаризовао Шмуел Ајзенштат) – теоријом аксијалног доба.

Заинтересованом аудиторијуму потом се обратио и сам аутор речима да његова књига реафирмише теорије циклизма и уједно показује да хришћанство уједињује циклизам и линеарно гледиште. Указао је на чињеницу да Сорокинова објективизација сексуализације културе кроз укидање моралних оквира, доводи до друштва које је противприродно, без духовног утемељења и моралне вертикале. Аутор је изнео и своје уверење да традиционалистички циклизам, изнад којег стоји духовност, даје могућност за лично духовно спасење.

Након изузетно садржајног излагања учесника промоције, развила се жива дискусија са публиком на тему садашњих напада цикличног покрета у Русији на Соловјева, као и узурпирања, под маском спасиоца а из разлога империјализма, од стране Запада, уз запажање др Гајића колико су европска друштва беспомоћна јер су изгубила моћ политичког одлучивања. Под утиском свега изговореног током ове изузетно интересантне вечери, морали смо се сложити са закључком др Шљукића да је у питању веома актуелно штиво, од значаја за садашњи друштвени тренутак.

Модератор програма била је архивист Сања Демировић.

Scroll to Top