Дана 21. октобра 2022. године у Архиву Војводине представљена је седма по реду збирка песама Срце преслице ауторке Илинке Г. Вуковић, члана Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Илинка Г. Вуковић рођена је у Срему. Дипломирала је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду и пуне четири деценије радила као новинар у Сремским новинама и Поштанском гласнику, листу Пошта Србије. Сарађивала је у бројним часописима и другим публикацијама, награђивана за поезију, есеј и причу, а на многим конкурсима је део зборника.
Срце преслице садржи 77 песама о нашим занатима, од најстаријих (везиља, ткаља, добошар) до модерних (манекен, дизајнер, хирург, љубавник итд.), укомпонованих и поређаних по ћириличној азбуци као јединствена целина којој ништа не недостаје. Ова књига на маштовит начин, са једне стране, представља слику за дуално образовање и популарише занат као струку, а са друге истиче значај мајсторства у сваком занимању. Сам наслов Срце преслице метафорично означава љубав која је уткана у сваки занат.
Добро запажа проф. Ана Вукајловић у својој рецензији, да Илинка „…преде пређу златним нитима, врло вешто и зналачки преплићући прошлост и садашњост, понекад се игра речима из давних времена и већ заборављеног значења и онда те исте речи оплемењује новим модерним, на пример реч рабаџија значи транспортни саобраћајац”. Песникиња при том у своју „пређу” уплиће и ликове из класичне и савремене књижевности, па тако, када описује љубавника помиње Ромеа, Казанову, Дон Жуана. Када објашњава ко је столар пише и о Исусу Христу, када пише о електричару говори и о Тесли итд.
Илинка је на народном благу и мудрости базирала стихове о занатима, те тако свака песма садржи и по једну народну пословицу, руководећи се мудрошћу запостављене кметске пословице: „У невољи занат је храна, сметнута с ума, рад и знање кључ су за сва врата”. Ипак, како каже новинар и рецензент Блажо Поповић, који је, чини се, ушао у срж Илинкине мисли „…Илинкина слова не причају само о слави прошлих живота, иако их видимо на пожутелим листовима зидних календара окачених испод икона у трпезаријама које су биле играонице, будоари и универзитети нашег детињства… Она су, можда више и важније, неизговорене поруке наших очева и мајки, бака и дедова, чији нас је ехо, уз сузе стрепње и наде, испраћао у неизвесне животе са свих овдашњих провинцијских адреса, свих топлих неимаштина срећног одрастања”. Збирку песама и опус ауторке зналачки су представили Даринка Марковић, песникиња и председница КК „Иво Андрић”, Јованка Јелић, књижевница, члан УКС и психотерапеут, са којом Илинка изводи пројекат „Поезија свуда међу људима” пласирајући је онлајн, на јутјуб каналу, као и сама ауторка. Гошће вечери биле су Биљана Кларић, академска сликарка из Новог Сада и уједно ауторка слике на корицама књиге, као и проф. Наташа Поповић из Новог Сада, која је започела промоцију казивањем стихова из збирке.
Садржајно и лепо поетско вече одржано је у присној атмосфери, уз подршку присутних чланова КК „Иво Андрић” из Земуна и музички употпуњено изведбама Илије Грандеа, уметника из Београда.
Модератор програма била је Сања Демировић, архивист.
