Дана 17. марта 2023. године у Архиву Војводине, пред бројном публиком, представљена је монографија Бегеј Свети Ђурађ 1319–1947. ауторке Љубице Будаћ, архивског саветника на Одељењу за сређивање новије архивске грађе и документарног материјала у Архиву Војводине.
Монографија је издавачки подухват Удружења Бегеј Свети Ђурађ 1319, као издавача, и Архива Војводине као саиздавача, и представља друго, допуњено издање монографије Бегеј Свети Ђурађ – Житиште, објављене 2000. године на препоруку Катедре за историју, као део ауторкиног дипломског рада.
Љубица Будаћ рођена је у Житишту 1973. године. Дипломирала на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду где је уписала и постдипломске студије из области историје Југославије. Током свог рада у Архиву Војводине била је аутор више монографских издања и тематских изложби архивских докумената, као и главни и одговорни уредник стручног часописа Архивски анали, Приручног вишејезичног речника за архивисте, Зборника радова са саветовања Друштва архивских радника Војводине. Члан је редакције часописа Археон и Архивски гласник, као и других стручних издања. Такође, аутор је великог броја чланака и прилога из области архивистике и историографије. Председница је Друштва архивских радника Војводине у два мандата, које окупља архивисте запослене у архивима у Војводини.
Монографија је настала као резултат двадесетогодишњег научно-истраживачког рада ауторке у архивима у земљи и иностранству. У оквиру једанаест поглавља обухваћен је седам векова дуг и континуирани историјски развој насељеног места Бегеј Свети Ђурађ од првог његовог помена у писаним изворима 1319. године до 1947. године, када је место Решењем Главног извршног одбора Народне скупштине АП Војводине променило име у Житиште, које и данас носи. Историју места, које је средином XIX века, када је постало средиште среза, додало префикс Бегеј, како би се разликовало од истоименог места у Румунији, обележиле су сталне миграције, највеће обележје и других банатских села, путем којих је мали човек на периферији историјских збивања настојао да опстане, а да га не однесу буре великих историјских догађаја. Ауторка је на основу архивске грађе, која се највећим делом чува у Архиву Војводине и Мађарском националном архиву, успешно савладала велики изазов и реконструисала период оснивања села крајем XIII и почетком XIV века. Путовање кроз прошлост читаоца води кроз свакодневни живот становника под турском влашћу, сазнајемо како су зидали куће и цркве, практиковали своју веру и којим су се пословима бавили. У књизи је посебан акценат стављен на развој школства, културних, привредних, политичких, спортских удружења и друштава, свакодневни живот, начин прослављања празника, обичаје, веровања и празноверице, елементарне непогоде које су погађале место, настанак презимена и надимака… Живот сам у својој пуноћи и раскоши.
Заинтересованом аудиторијуму на промоцији су се обратили проф. др Владан Гавриловић, председник Управног одбора Архива Воjводине и редовни професор на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, Зоран Бабић, издавач књиге, у име Удружења Бегеј Свети Ђурађ 1319, Сања Дакић, уредник, др Милан Мицић, рецензент и генерални секретар Матице српске, и ауторка.
Радосној, скоро свечарској атмосфери допринео је Миодраг Миша Близанац уз пратњу на гитари Драгана Радовића, изведбом песама Овде сам рођен – Војводино моја паорска, Два брата из равног Баната и Под Кикиндом зелени се трава.
Драган Зорић, глумац Позоришта младих у Новом Саду, обрадовао је присутне надахнутим казивањем прозног текста Лала је свуда цвет, а само у Банату – и цвет и човек.
Два дана касније, 19. марта, одржана је промоција поменуте монографије у Житишту, у Храму Светог великомученика Георгија. У име директора Архива Војводине присутнима се обратила Љиљана Бубњевић, виши архивист. О књизи је, поред ауторке и уреднице, говорио и др Филип Крчмар.
