У петак 7. априла у Архиву Војводине промовисана је књига поема ЋЕРАЋЕМО СЕ ЈОШ / КАД БУДЕМ МЛАЂИ академика Матије Бећковића.
Матија Бећковић је говорио своје стихове, а Драган Станић, председник Матице српске и аутор „Предговора” у овом издању, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, говорили су о песнику.
Међу више од стотину поштовалаца Бећковићеве поезије нашли су се и амбасадорка Црне Горе у Републици Србији Невенка Ћировић и песници Благоје Баковић и Игор Мировић.
Књига поема штампана је у саиздању Књижевне заједнице Шид и Архива Војводине.
Објављивање ове књиге 2023. године подржала је Покрајинска влада Аутономне Покрајине Војводине. У организацији промоције помогли су Владимир Лукић у име Ерсте банке и Љубо Перишић из предузећа Вода Дива.
Српски песник, књижевник и академик Матија Бећковић личност је коју и не морамо да представљамо, будући да је његова поезија ушла у наш не само унутрашњи, већ и свакидашњи живот.
Ипак, подсетићемо се, кратко. Рођен је у Сенти у официрској породици, основну школу је завршио у Вељем Дубоком, а Гимназију са матуром у Ваљеву. Од 1959. године живи и ради у Београду где је дипломирао на Филолошком факултету, а потом радио као новинар у Јежу и Јежевим издањима, сарадник на Телевизији Београд. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1991, бивши председник Удружења књижевника Србије и члан Крунског савета, као и почасни члан Удружења за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат”.
Импозантна је библиографија уваженог и за живота славног Матије Бећковића. Књиге изабраних песама, поема, беседа, драмских поема које су драматизоване и извођене у нашим и страним позориштима творе особен песнички опус и јединствен песнички и културолошки феномен. Његова дела превођена су на немачки, енглески, румунски и руски језик. За свој рад, награђиван је током свог плодоносног књижевног стваралаштва бројним наградама, од којих ћемо поменути само неке: „Милан Ракић”, Октобарска, Просветина, Нолитова, Бигзова, Змајева, Дисово пролеће, Беловодска розета, Златни крст кнеза Лазара, Ленкин прстен, Равногорска, „Стефан Митров Љубиша”, Одзиви Филипу Вишњићу, „Јован Дучић”, „Лаза Костић”, „Марко Миљанов”, „Раде Драинац”, Вукове задужбине, „Десанка Максимовић”, Његошева, Вукова, Андрићева, Рачанска повеља, Феликс Ромулијана, Библиос, „Владика Николај”. Одликован је Орденом Витеза Великог Крста Ордена Белог орла. Поводом седамдесет година живота, одликован је Орденом Светог Саве. Добитник је награде „Филип Вишњић” за животно дело 2022. године.
Пред читаоцима је „доћерано” издање поема „Ћераћемо се још” (1996) и „Кад будем млађи”. У виду декларативног дискурса специфичне композиције, академик Бећковић јасно декларише своја уверења и размишљања о различитим питањима човекове свакодневице, друштвеног живота, политичке праксе или идејне стварности, саопштавајући их обично са дозом специфичног сатиричног хумора односно пародије.
Присутнима су се обратили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Срђан Малешевић, директор књижевне заједнице Шид.
Координација и вођење програма – Љиљана Бубњевић, виши архивист.
