Дана 25. маја 2023. године у Архиву Војводине одржано је предавање на тему „Немачки филм у доба Вајмарске Републике” др Иване Пајић, доцента на Одсеку за германистику, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Предавање је организовала Српско-немачка секција УННЈС ВАНДРОВКА, са којом Архив Војводине има дугогодишњу успешну сарадњу.
Др Пајић је указала на то да је прва немачка демократија, која је заменила Друго Немачко (Вилхелминско) царство након завршетка Првог светског рата, упркос владајућој економској, политичкој и друштвеној кризи, омогућила да филм постане важна и друштвено релевантна уметничка форма. Немачки филмови настали у доба Вајмарске Републике били су израз процеса друштвено-културних промена и „мотор модернизације”. „Вајмарски кино” је омогућио да се немачкој историји приступи из филмске перспективе. Филмови из овог „златног доба” немачке кинематографије знатно су утицали на перцепцију немачког филмског стваралаштва.
Током постојања Вајмарске Републике (1919–1933), немачка филмска индустрија постала је друга водећа (после САД), а нека остварења као што су Кабинет доктора Калигарија (нем. Das Kabinett des Doktor Caligari, 1920), Голем: Како је дошао на свет (нем. Der Golem, wie er in die Welt kam, 1920), Последњи човек (нем. Der letzte Mann, 1924), Метрополис (1926) и Пандорина кутија (нем. Die Büchse der Pandora, 1929) ушли су у канон светске кинематографије. Вајмарски кино не може се, међутим, свести само на ове и још неке класике – широки немачки филмски пејзаж између 1918. и 1933. године карактерисали су естетска, техничка и тематска разноликост што је омогућило „први процват” немачког филма.
