Дана 6. октобра 2023. године у Архиву Војводине свечано је отворена изложба папирног новца Србије и Југославије под називом „Новац буди сећања” аутора Игора Маћешића.
Корпус изложбе хронолошки презентује новчанице које су биле у оптицају од 1884. године па све до данас.
Игор Маћешић рођен је 7. октобра 1983. године у Руми, где је завршио основну школу. По занимању шумарски техничар, од детињства интересовао се за старине и историју, а љубав према колекционарству пренео му је његов отац. Маћешић почиње да сакупља папирни новац у време распада Југославије и почетка хиперинфлације, 1992. године.
У свом обраћању посетиоцима аутор је укратко објаснио историјат употребе папирног новца. Неуспешни почетак употребе папирног новца у Србији десио се 1876. године када је за потребе ослобођења од Турака Кнежевина Србија штампала први пробни папирни новац. Новчанице у апоенима од 1, 5, 10, 50 и 100 динара никада нису пуштене у оптицај из разлога великог неповерења народа у папирни новац. До тада су људи користили искључиво металне кованице са ликом владара.
Прва новчаница у вредности од 100 динара пуштена је у оптицај 1884. године. Имала је златну подлогу што значи да је банка доносиоцу вредност новчанице исплаћивала у злату. До краја Првог светског рата банке су доносиоцима папирног новца вршиле исплату у металној законској монети. У то време инфлација није постојала. Између два светска рата новчанице су дизајнирали најпознатији сликари тог доба. Тако је сликар Паја Јовановић дизајнирао најлепшу новчаницу у вредности од 1000 динара штампану 1. децембра 1931. године. На лицу новчанице, аверсу, приказан је лик краљице Марије Карађорђевић, супруге витешког краља Александра Карађорђевића. На реверсу новчанице приказане су фигуре две младе жене. Једна од њих држи сноп жита, као симбол просперитета, а друга државни грб и мач.
Други светски рат доноси смањење територије, самим тим и новчане масе. Залихе постојећег новца су прилагођене печатима за новонасталу ситуацију. Победом комунизма у Југославију продире новац штампан у Совјетском Савезу смањених димензија и потпуно другачијег дизајна. Топчидерска штампарија наставља емитовање новца које траје до данашњег дана. Инфлацијом која је задесила нашу земљу емитоване су велике количине новца које су имале кратак век употребе. Због наглог пада вредности и недостатка времена за дизајнирање нових новчаница, постојећи клишеи су коришћени за брзо и лако преправљање додавањем 0 и променом боје. То је резултирало емитовањем новчаница велике сличности, а различите вредности. Томе је дошао крај 1994. године када је у оптицај пуштен нови динар, изједначене вредности са немачком марком. Данас би то значило да један динар вреди један евро.
Аутор је на крају изразио уверење да ће изложена колекција бити добра основа за будућа истраживања о нашем културно-економском и историјском наслеђу.
Музичку подршку догађају дала је Уна Боројевић изведбом „Песме патријарху Павлу” аутора Невена Милаковића.
