Дана 27. октобра 2023. године у Архиву Војводине представљена је књига „Српска крв, шпанско срце” аутора Жељка Петровића Зекића у издању Издавачке куће Мирослав.
Кроз опис свог узбудљивог живота аутор, бивши Југословен, а сада Србин шпанског држављанства сведочи, како сам каже, о тешком и болном ходочашћу које чини његову животну причу.
Наиме, Жељко Петровић Зекић рођен је 1967. године у селу Доња Боћиња (Маглај). Одрастао је у Сарајеву. Ратни вихор и животна дилема на чијој страни да се бори (са Војском Републике Српске против својих другара из детињства и младости, или са армијом БиХ против свог народа) одводи га из Сарајева чудесним путем преко „Легије странаца” у Француској до Шпаније. Након лоцирања од стране шпанске обавештајне службе прихвата понуду да се као преводилац придружи шпанском контингенту УНПРОФОР-а и врати у ратом захваћену БиХ. Као члан мировне мисије сведочио је жестоким борбама у Мостару и Требињу, радио на чишћењу минских поља, решавању талачких криза и других специјалних задатака. Имао је прилику да упозна шпанског краља, комплетну шпанску владу, политичко и војно руководство Републике Српске, владике СПЦ, али и оне који су предводили супротне стране у рату.
Године 2005. враћа се из мировне мисије у Шпанију. Успешан пословни човек, један од 1000 оснивача странке „VOX”, данас треће по снази у Шпанији, 2008. године, услед светске кризе, доживљава пословни и приватни крах. Као фудбалски скаут у Камеруну и возач камиона широм Европе, доживљава на сопственој кожи агенду дивљег глобализма.
У књизи постоје два паралелна наратива о ауторовом животу. Један о Србину који је одрастао у Титовој комунистичкој Југославији у делу Сарајева са већинским муслиманским становништвом, као типичан производ комунистичке интернационале, несвестан свог правог идентитета, који на крају схвати шта је он у ствари, одакле долази и куда иде. Са друге стране, ту је наратив о захвалном емигранту, пуном љубави и поштовања према Шпанији и њеним становницима, типичан пример глобалистичке интернационале. На крају, сам бира свој став, и ставља себе у прву линију одбране Шпаније, упозоравајући на опасну агенду Новог светског поретка коју глобализам намеће и која је данас увелико изменила Шпанију и Шпанце, код којих је осетна подозривост, па и нетрпељивост према странцима. Посебно је забринут за најновију генерацију Шпанаца коју види као срамежљиву и послушну групу, потпуно несвесну, за разлику од српске омладине, опасности која се крије иза лажног западног напретка. Омладину која је окренула леђа својој вери, коренима и култури.
Ова искрена исповест укључује опис свега преживљеног у рату у бившој Југославији. Аутор говори о позадини суђења ратним злочинцима, о умешаности страних контраобавештајних служби у трагичне догађаје на подручју под заштитом УН, попут оног у Сребреници.
Ово је надасве прича о личној промени, преумљењу, о знању као темељу сопственог духовног буђења, које је надограђено искуством и прихватањем Светосавља као наследног модела живљења.
Бројном аудиторијуму књигу су представили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, Ранко Радовић, издавач и Жељко Петровић Зекић, аутор, након чега се развила жива дискусија са публиком.
