Дана 10. јануара 2024. године у Архиву Војводине свечано је отворена изложба „Библија космоса” Георгија Милованова Попова Макаре.
Васељенски запис о постојању аутора Макаре изнова поставља питања којa постојe од праскозорја људске цивилизације. Питање одакле смо дошли и куда идемо? – изворишна је идеја која инспирише сликарску визију Георгија Попова Макаре на сликама ,,космичког циклуса”, насталог у последњој деценији минулог столећа и протеклим годинама новог миленијума.
Овај необичан сликарски делатник, родом из Баната, сликарски занат учио је по радионицама сликара широм Европе. Свој сликарски опус започeo je веома захтевном техником уља на стаклу, коју учи од Ивана Генералића и Крсте Хегедушића. На млагог сликара Макару значајан утицај оставило је и дружење са Ото Бихаљи Мерином, чијим животним и уметничким саветима, како каже, пуно дугује. Будући авантуристичког и радозналог духа, Макара је обишао целу Европу, Северну Америку и Јужну Африку.
Током претходних пола века излагао је у градовима широм Европе: у Палерму, Бечу, Базелу, Цириху, Берлину, Паризу, Барију, Букурешту, Сплиту, Харареу (Зимбабве), као и у Канади. Тренутно живи и ради у Новом Саду.
Корпус од 24 уља на платну у Архиву Војводине приказују својеврсну митологију човековог постања отелотворену у метафоричним формама Макариног вишезначног идејног контекста, означавајући путоказ људском роду, који ће једног дана напустити планету Земљу и придружити се својим стварним прецима и креаторима.
На свечаном отварању присутним посетиоцима обратио се Миле Игњатовић, историчар уметности и одличан познавалац Макариног стваралаштва. Говорећи о Макариним „космичким циклусима” истакао је да су ова дела интелектуално најинтригантнија у смислу ауторовог модела личне митологије и ликовне стратегије. Наиме, надреални програмски оквир (о коме сведоче и називи слика као што су Библија времена, Човекове стопе у времену, Изида – тајна звезде Сиријус, Персеиди Прометеј, Астрални корени, Простор и време, Светлост и тама, Космичко јаје) уткан је у савремена научна сазнања астрофизике, астрономије, религије и митологије, као и личне емоције сликара Макаре, који у својству уметника пророка, снагом своје стваралачке имагинације у метафизичком троуглу: Човек–Космос–Смисао постојања, исказује поруку да је Васељена један, човековом уму недокучиви, просторно-временски живи организам, који се непрекидно шири и обнавља, при чему је свеколико земаљско постојање само нераскидиви део универзалног васељенског реда.
У својој рецензији изложбе, Игњатовић са правом каже да „…Визуелно рефлексивни начин ликовне интерпретације мотива у приказаном ’космичком циклусу’ носи у себи снажан печат Макарине поетике у смислу изразите програмске и идејне индивидуалности. Поред вишезначењске визуелизоване симболике и филозофског идејног дискурса, аутор на нивоу занатске елаборације посебну пажњу поклања цртежу, прецизних и контролисаних линија, као свом основном стваралачком упоришту. Поред цртачког нерва, на експлицитан начин исказана је и хармонична пиктурална организација слике по угледу на велике мајсторе традиционалног сликарства. Притом, архаичан третман форме, метафорични идејни контекст и тамна хладноћа космоса у судару са мистичном светлошћу васељенског бездана, задржавају гледаоца пред сликом, не само да би је гледао, већ да би почео да размишља и о себи самом”.
Присутнима се потом обратио и сам аутор, освојивши их у трену својом непосредношћу и оригиналношћу излагања.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
ФОТО: Маја Јокмановић и Арс академија (Немања Никша)
