УВОД У СРПСКО ПРОСВЕТИТЕЉСТВО: ПРЕДГОВОР КАО ПОЕТИКА

Епоха којој у значењу речи стоји појам светлости, уз дужно поштовање монографији Српска књижевност у XVIII веку Јована Скерлића, до данашњег дана није добила своју нову монографију . У научним промишљањима и даље остаје слепа улица, а не отворени друми на везивном путу историје српске књижевности. Као да ничим није иновирала традицију српске уметности речи – најмање јој се посвећује монографска обрада. Заслужнo за новине настале на националној традицији српске културе, однеговано као иноватор у успостављању нових жанрова и уклапања у систем жанрова, ово велико доба заслужује да се о њему бар започне систематичније размишљање . Отуд се ова књига назива тек уводом. Глорификовати, при том, просветитељство на рачун које друге епохе, разјединити, на тај начин, целину једне националне књижевности, губи сваки смисао умрежености поетикâ од усмене народне књижевности и Саве Немањића до данашње уметничке речи . Уз то и једна методолошка напомена. Важно је, наиме, разумети да наш проблем није како се текст показује из свог временског аспекта из кога је настао, већ и како се он показује данашњем истраживачу када га у свом времену приказује, тј. тумачи.