НАЂМЕЂЕРСКА ДОЛИНА СМРТИ РИСТА КОВИЈАНИЋА / VEL’KOMEDERSKÉ ÚDOLIE SMRTI RISTA KOVIJANIĆA

Проучавајући српско – словачке књижевне везе дотакао сам и област књижевне логорологије. Ради се о дисциплини, која је интензивније заступљена у последњих 10 – 20 година, а односи се на књижевност другог светског рата и савременост. Када сам радио на монографији о Ристи Ковијанићу, у руке ми је доспела велика коли[1]чина важних података и архивских докумената повезаних са књижевном логорологијом из времена Првог светског рата. Прегледајући те записе, фотографије, преписане цитате са гробаља на тромеђи Аустрија – Словачка – Мађарска, дошао сам до фрапантних података, о којима се врло мало зна. Наиме, на тој тромеђи је, у време Првог светског рата, сахрањено 67. 000 људи, већином Срба. Ристо Ковијанић је писао да је Аустро – Угарска дала велики допринос кул[1]турном варваризму, чија је једна страна крвожедно и богохулно – сабљом ћесарскокраљевског црног наредника – исписана у Нађмеђеру.

Skúmajúc srbsko-slovenské literárne styky, dotkol som sa aj oblasti ,,literárnej táborológie.” Ide o disciplínu intenzívnejšie zastúpenú za posledných 10 – 20 rokov, ktorá sa vzťahuje na literatúru druhej svetovej vojny a súčasnosť. Keď som pracoval na monografii o Ristovi Kovijanićovi, dostal som sa k veľkému množstvu dôležitých dát a archívnych dokumentov týkajúcich sa ,,literárnej táborológie” z čias prvej svetovej vojny. Prezerajúc tie záznamy, fotografie, odpísané citáty z cintorínov na tromedzí medzi Rakúskom, Slovenskom a Maďarskom, dostal som sa k frapantným údajom, ktoré sú veľmi málo známe. Totiž, na uvedenom tromedzí bolo, za čias prvej svetovej vojny, pochovaných 67 000 ľudí, väčšinou Srbov. Risto Kovijanić napísal, že Rakúsko- Uhorsko veľmi prispelo ku kultúrnemu barbarstvu, ktorého jedna strana bola krvilačne a znevažujúco – šabľou cisársko-kráľovského čierneho seržanta – vypísaná v Nagymederi. Pretože i sám bol väzňom v tábore Nagymeder, (za čias Československa sa volal Čalovo a dnes Veľký Meder), Kovijanić urobiť súpis obetí, takže sa dodnes zachovala číslica 5 153 pochovaných srbských vojakov vo Veľkom Mederi. Táto skutočnosť bola zarážajúca pre mňa ale som pochopil, že v dobe, lemovanej ideologickými parametrami, bolo zrejme nepopulárne hovoriť o veciach vzťahujúcich sa na prvú svetovú vojnu. Na druhej strane, o juhoslovanských hroboch z druhej svetovej vojny, vieme takmer všetko. Všetko to je výsledkom svojráznych ideologizácií a mytologizácií, ktorým je náš národ naklonený.