Урош В. Шуваковић
Р. А. РАЈС ПРЕД ЗЛОЧИНОМ НИЈЕ МОГУЋА НЕУТРАЛНОСТ – Друго, допуњено издање
Издавачи
Матица српска, Нови Сад
Архив Војводине, Нови Сад (извршни издавач)
Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, Београд
За издаваче
проф. др Драган Станић, председник
др Небојша Кузмановић, директор
проф. др Данимир Мандић, декан
Рецензенти
проф. др Слободан Антонић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
проф. др Александар Растовић, научни саветник, Историјски институт, Београд
проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд
Лектура и коректура
Татјана Чомић
Ана Подкрајац
Идејно решење и дизајн корица
Борис Поповић
Прелом
Јасмина Живковић
Штампа
Сајнос, Нови Сад
Тираж
500 примерака
Године 2024. навршило се 110 година од доласка Р. А. Рајса у Краљевину Србију (1914) и 95 година од његове смрти у Београду, Краљевина СХС (1929). Култура памћења, оно што одржава континуитет једног друштва и представља фундамент његовог идентитета, од суштинске је важности за сваки народ, посебно за српски, који се често опредељивао за политику заборава, правећи непотребне и штетне историјске и друштвене дисконтинуитете. Без неговања културе памћења тешко је замислити културу уопште, јер се она, као одлика људске врсте, темељи на културној традицији и културном напретку (Илић, 1991: 18). Отуда је и сам новостворени појам културе поништавања (в. Антонић, 2024) суштински – оксиморон. Нема напретка без традиције које опет нема без памћења, нема ни напретка ни традиције без идентитета групе којој се припада пошто је она њихов носилац, а идентитет се темељи на мноштву међусобних веза и односа, унутаргрупних и према другим групама, које су ткане кроз историју, које се стварају данас и настајаће и сутра. Зато је важно памтити личности и догађаје, који су учествовали у креирању неког групног идентитета.