У Архиву Војводине је 10. новембра 2025. године свечано отворена ретроспективна изложба плаката, књига и публикација – ремек дела Слободана Машића и представљена књига „Слободан Машић – Беседе и есеји” чији је приређивач Игор Фершиши. Посетиоци су имали прилику да се подсете живота и стваралаштва једног од најзначајнијих српских уметника и мислилаца друге половине XX века.
Слободан Машић био је архитекта, графички дизајнер, издавач и слободни уметник, чија дела су обележила културни живот Београда и региона. Обликовао је визуелни идентитет БИТЕФ-а и ФЕСТ-а, креирао сценографије у Атељеу 212 и учествовао у Венецијанском бијеналу 1972. године са „Манифестом за уједињење Европе”. Машић је дизајнирао филмске плакате за Жилникове и Макавејеве филмове, а његова дела изложена су у Београду, Загребу, Паризу, Килу, Штутгарту и многим другим градовима света
Машић је један од најзначајнијих аутора плаката у Југославији. Његови плакати за позоришне представе, филмове и фестивале, међу којима су и визуелни идентитет ФЕСТ-а и бројни плакати за БИТЕФ у сарадњи са Миром Траиловић, награђивани су на домаћим и међународним конкурсима.
Међу најзначајнијим признањима су: Награда Октобарског салона у Београду, Награда Бијенала у Брну (са супругом Саветом Машић), две награде Мајског салона у Београду, две награде Бијенала у Љубљани
Његови плакати не само да представљају визуелни запис једног времена, већ и сведоче о машти и слободи стварања, преносећи идеје, емоције и визију једног од најзначајнијих уметника и издавача друге половине XX века.
Књига „Беседе и есеји“ открива Машића као мислећег и слободног човека, посвећеног промоцији духовне слободе. Као приређивач, Игор Фершиши је сабрао Машићеве есеје и записе који показују његову филозофију живота и посвећеност духовним вредностима. Машић је целог живота био посвећен промоцији књижевности и уметности као начина да се очува и размењује слобода мишљења.
„Сав мој иметак налази се у мојој глави и у мојој жени, а богатство у ономе што уме да се створи. Тада сам одлучио – правићемо књиге које ће говорити о сну човечанства који је улудо проћердан”, записао је Машић, описујући свој животни и уметнички пут.
О изложби су говорили др Драгана Катић и приређивач књиге Игор Фершиши, који је уједно прочитао и текст Мара Кнежевић Керн у њеном одсуству. Отварању и промоцији присуствовала је и Савета Машић, супруга и коауторка едиције NOVA, која је својим доприносом обогатила стваралачки рад Машића и његов издавачки подухват.
Архив Војводине наставља да чува и промовише трагове стваралаштва личности које су својим делом обележиле време у коме су живеле, а ова изложба и књига представљају омаж једном од најзначајнијих српских уметника XX века.
