ГУДОВАЦ 1941. ПУТ ЗЛОЧИНА

 

Омалена обимом – тек нешто преко 40 страница, од којих готово половину чине фотографије – документи и сведочанства првог масовног злочина Независне државе Хрватске над српским народом, почињеног 27-29 априла 1941. године, у селу надомак Бјеловара, по ком и носи назив. Ова књижица је заправо више од документа – необоривог сведочанства о систему злочина над Србима, као једном од темеља постојања Независне државе Хрватске.

Ова публикација нам сведочи и о оном шта је са архивском грађом и сведочанствима о страдању Срба чињено после Другог светског рата, током трајања “друге” Југославије. Тада су документа у многоме  склањана, вероватно и уништавана, од стране оних којима се то, по разним основама могло. Тиме је заправо чињена прва ревизија историјских догађаја – конкретно дешавања везаних за уништење српског народа на тлу НДХ, када су злочини и злочинци изједначавани, па је на једној страни умањивано страдање, а на другој преувеличавано. Све у складу са владајућом идеологијом (лажне) равноправности, братства-јединства итд.

Заиста је драгоцено прочитати како је ова документација уопште дошла у посед Архива Војводине. Волео бих да, попут Булгакова, могу да кажем да рукописи не горе, али знам да нису сва сведочења и документи о страдању Срба “имала среће” да претрају, као овај. У том смислу је ова публикација значајно сведочанство против ревизије која је рађена у “Титово време”, јер нам говори и како се са архивском грађом поступало.

Други њен значај огледа се у супротстављању “ревизији ревизије”, односно у садашњој Хрватској актуелне и веома популарне реусташизације, која своје неистине гради на чињеници да историографија Брозовог времена није говорила истину, да многа документа не постоје, или нису доступна. Међутим, осим те почетне констатације, савремена хрватска индустрија историјских лажи такође нема везе са чињеницама и оним што се стварно догађало, јер она покушава да једну злочиначку државу прикаже као ваздушну бању.

Зато је ово значајан подухват, јер помаже и да се отрезнимо од “вечних истина” које то никада нису ни биле, али и супротставимо лажима савремене Хрватске, која је развила “индустрију неистина”.

Мир душама побијених Гудовчана у Царству Небеском и велика захвалност ”Архиву Војводине” који им је подигао споменик, који никакве војне и паравојне формације неће моћи да минирају, као што су минирали споменик Војина Бакића “Пред стрељање (Гудовчани)”, подигнут 1955, а који је уништен 1991.

Нови Сад, мај, 2019.                    

Ђорђе М. Србуловић, историчар