Обележавајући овогодишњи Савиндан, Архив Војводине се определио да представи рукописну баштину Светозара Пајића Дијака (Карејски типик, Печат Светог Саве…)
Ћирилска рукописна баштина књижевно узорна, високо отмена, пуна побожности и господства, остала би скривена под столетном прашином да није било подвижничког делања писара – преписивача. Овај узор не застарева ни данас, то видимо у живом, уметнички подстицајном и изражајном перу Светозара Пајића. Три деценије, он обделава као чувар српске средњовековне рукописне баштине. На овом тешком, али лепом рукоделатном послу, Пајић је удахнуо свој особени, препознатљиви печат.
Писар, калиграф, илуминатор и књиговезац нашег доба, на свитку пожутеле, патиниране хартије, пергаменту, папиру… уверава нас у лепоту Речи.
Наши преци су знали да само дела љубави остају, тако су живели и радили и оставили нам узоре. Само онај који у вери и нади прима Бога као првог и јединог Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог, надахнут Божијом љубављу, може слободно да ствара дела која трају […]
Кад су Твоје мошти Свети Саво, Турци спалили на Врачару, тада си се још једном узнео на небеса, и од тада си у ваздуху који удишемо, Твој дух је у нашем даху. Твоја народна и саборна Црква је наше најпоузданије духовно и морално упориште. И наш оријентир на Оријентиру. Ти си одлучио да наша Светлост долази са Истока. Нека тако буде.
