„Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941. године”
У Kлубу посланика Скупштине АП Војводине, 22. јула 2021. године организовано је представљање монографије: „Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941. године”.
О монографији су говорили: у име домаћина Немања Завишић, потпредседник Скупштине АП Војводине и др Никола Бањац, секретар Скупштине АП Војводине, потом је говорио др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, у име издавача, и проф. др Саша Марковић, аутор.
Немања Завишић је подсетио на значај проучавања прошлости у намери очувања националних интереса и креирања политичких доктрина које треба да допринесу модерном развоју државе. Никола Бањац је истакао потребу историографског истраживања прошлости која је, нарочито у првој половини двадесетог века, донела турбулентне изазове развоју српске националне идеје и формирања државе која је ишла у правцу југословенске интеграције и контроверзних процеса који су је обележили. Небојша Кузмановић је истакао значај пројеката које организује Архив Војводине, а који су усмерени према идеји упознавања сународника из других крајева земље са развојем српске националне идеје на простору данашње Војводине у време њеног присаједињења Краљевини Србији 1918. године. На тај начин се остварује боље повезивање националног израза и његових креативних садржаја који су били присутни у прошлости и који су омеђили српски идентитет. Са тим у вези је поменуо и значај издавачке делатности Архива Војводине и његове културне мисије чији је допринос и научна монографија о Војводини у времену југословенске монархије. Аутор, Саша Марковић, осврнуо се на вишедеценијски рад који је уложио током истраживања и писања монографије, њено утемељење на архивској грађи и о значају политичких идеја и идеолошких кретања које су обележиле овај период. Југословенска контроверза није стабилизовала националне изразе, већ их је, у међусобном суочавању, покренула у правцу развоја напетости које су превазилажене наметљивим државним стратегијама ослоњеним на политици моћи. У таквим околностима пожртвовање српске државе и народа није имало праву сатисфакцију у југословенској држави, а простор Војводине је сагледаван и као територија националистичких прохтева, супротних од српских националних интереса који од 1848. године и Мајске скупштине у Сремским Карловцима, континуирано трају. Уследила је дискусија која је одисала и полемичким тоновима усмереним према јаснијим видицима српске националне идеје.
