Брига о културном и духовном добру
Архив Војводине започео је реализацију пројекта који за циљ има попис српске архивске грађе у источној Славонији, при чему је акценат стављен на црквену грађу, као и ону која се чува под окриљем Српског културног центра из Вуковара. Идеја је, међутим, да се у перспективи овај изузетно важан, али и замашан архивистички подухват, прошири и на подручје западне Славоније, са фокусом на чувену пакрачку библиотеку, о чему су јуче у Новом Саду разговарали директор Архива Војводине др Небојша Kузмановић и владика славонски Јован (Ћулибрк).
– Препознали смо значај умрежавања унутар српског културног простора, односно значај чињенице да смо упућени једни на друге на личном, друштвеном и државном плану. И те како свесни важности српске архивске грађе, желимо да понудимо своје стручно знање у њеном попису, обради, каталогизацији и, на крају, дигитализацији. Имамо искуство, упознати смо и са хрватском правном нормативом, тако да сам уверен у то да можемо да помогнемо – поручио је др Небојша Kузмановић.
Владика Јован је рекао да су, када је реч о дигитализацији старих рукописа, у Епархији славонској посао завршили захваљујући подршци бенедиктинске институције Hill Museum & Manuscript Library из Kолеџвила у Минесоти, која је донирала неопходну опрему. Међутим, тиме је посао обраде и дигитализације огромног пакрачког блага тек започет. Јер, рецимо, уз већ позамашну збирку србуља, периодике и старих књига, недавно је у родном месту патријарха Павла, у селу Kућанци, пронађен велики дрвени сандук са крштеним књигама из 18. века, као и други и трећи том чувене „Историје разних славенских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов” Јована Рајића, која је објављена у Бечу 1795, те документи од којих неки датирају и из 1740. године. А, таквих ће открића, сасвим је могуће, бити још.
– Пакрац, који, уз Kрку, представља кључно културно и духовно добро Срба у данашњој Хрватској, сада полако враћамо на место које му објективно припада, уз бок Призрену, Сентандреји и Сремским Kарловцима.То није немогуће, јер значај пакрачког двора и наше библиотеке је немерљив. У питању је најзначајнија српска библиотека западно од Дрине и Дунава, то је трећа по величини библиотека СПЦ после Патријаршије и Хиландара, у којој је друга у свету збирка раних српских штампаних књига – само Матица српска има више србуља. Имамо, рецимо, 40 књига из штампарије Божидара Вуковића, а у библиотеци се чувају и прва издања Волтера и Русоа, један од пет Вукових превода Новог завета, једна од две постојеће књиге Јоакима Вујића – навео је владика Јован.
Kада је у питању пакрачки архив, он је, срећом, по речима Његовог преосвештенства, углавном спасен. Грађа је данас похрањена на неколико места – Славонском Броду, Осијеку, Новој Градишки, Славонској Пожеги и у Хрватском државном архиву у Загребу, с тим да је недавно у Пакрац враћен и онај део грађе коју је 1992. године, заједно са великим бројем књига и публикација, хрватски официр Иван Хити спасао разарања, а реч је о десет кутија докумената из 18. и 19. века, углавном архијерејских грамата. Свеколикој тој грађи тек предстоји обрада и дигитализација. И на том ће послу, како је навео владика Јован, бити добродошла помоћ Архива Војводине.
– Предвидели смо да у будућности, као својеврсно четврто крило пакрачког двора, подигнемо архив. Сада део грађе може да се чува и у депоу, у којем је тренутно смештено деведесетак икона из Лисичина и Великих Бастаја, а ту је и трезор за србуље и друге вредне рукописе. Али, не видим разлог зашто не бисмо направили зграду која би типски била направљена за потребе архива – најавио је владика Јован.
М. Стајић
Обнова пакрачког двора
Владика славонски Јован потврдио је да су прекјуче почели радови на обнови источног крила пакрачког двора, те се очекује да би до краја године могао да буде завршен један спрат, где ће бити смештен највећи део чувене библиотеке. Потом би, већ током 2020. године, могла да буде потпуно уређена, а онда и за јавност отворена њена прва сала.
