Документа о прецима сада у дигиталној форми

Архив Војводине дигитализовао матичне књиге из 18. и 19. века

Грађани, али и истраживачи, моћи ће у истраживачкој сали Архива Војводине да нађу податке из матичних књига из 18. и 19. века, које су вођене за 481 место на територији данашње Војводине, али и Хрватске, Мађарске и Румуније.

Архив Војводине успео је да дигитализује Збирку матичних књига Војводине из 18. и 19. века и на тај начин омогући коришћење ових података у дигиталном облику. Грађани ће моћи да потраже податке о својим прецима уносом одређених параметара у претраживач и погледају важне датуме за своју породицу уписане у матичне књиге рођених, крштених, венчаних и умрлих – српских православних парохија, римокатоличких жупних уреда, евангелистичких жупних уреда, реформатских жупних уреда и јеврејских рабината.

Како нам је објаснио руководилац пројекта Дејан Маодуш, та архивска грађа обухвата период 18. и 19. века и 481 насељено место.

Он додаје да је осавремењавањем рада Архива паралелно са развојем нових технологија омогућена лакша доступност архивске грађе и обједињеност културног наслеђа, те да је на тај начин спречено оштећење или нестанак архивске грађе.

Дигитализација је реализована у две различите фазе.

– Прва фаза подразумевала је лечење и дигитализацију архивске грађе. У те сврхе набављени су скенер књига и лабораторијски дигестор. Поједине матичне књиге су због великих оштећења захтевале сложене конзерваторско-рестаураторске интервенције да би радови на дигитализацији уопште били могући, и како би им се, што је најважније, обезбедила трајна заштита. Третираној архивској грађи продужено је време трајања, сачувана целовитост и враћен најприближније оригиналан изглед. Друга фаза односи се на обраду складиштених података, израду апликације за прегледање дигитализованих података и унос података у унапред припремљену базу – објашњава Маодуш.

Са аспекта заштите, како истиче Маодуш, на овај начин трајно се обезбеђује физичка заштита материјала, односно саме хартије, с обзиром на то да корисници више немају приступ оригиналу већ само књигама у дигиталном формату (скеновима), а матичне књиге у свом изворном облику чувају се у депоу Архива.

Скенирано преко 470.000 докумената

До сада је скенирано 473.519 хиљада докумената у оквиру тога 52.113 књига који подразумевају место, вероисповест, годину и тип матичне књиге. Све копије урађене су као ЈПГ фотографије и имају заштиту у виду воденог жига.

Пуштањем у рад овог сервиса на своју 92. годишњицу од оснивања, Архив Војводине се сврстао у мали број европских институција културе у којима је омогућено истраживање ове грађе у дигиталном облику у истраживачкој сали Архива Војводине.